Ženski likovi: Inspiracija iza i ispred kamere

Razgovarala: Danica Đokić

Internacionalni filmski festival „Ženski likovi ispred i iza kamere” okuplja sve one koji vole ili stvaraju filmove, kako bi zajedno istražili i osnažili ženske perspektive u sedmoj umetnosti.

U susret festivalu, koji će se održati 17. i 18. juna u Jugoslovenskoj kinoteci, razgovarali smo sa umetničkom direktorkom Mimi Vlaović, koja nam otkriva koji je ženski likovi ispred i iza kamere inspirišu i utiču na njen rad.

Gordana Diklić i „Nije lako s muškarcima” – jugoslovenski film iz ženske perspektive

Prva žena koju Mimi Vlaović izdvaja je Gordana Diklić – junakinja kultnog jugoslovenskog filma „Nije lako s muškarcima”, koju tumači glumica Milena Dravić.

Gordana Diklić je uspešna arhitektkinja koja sama odgaja tri ćerke tinejdžerke i psa Bila. Jedina stvar koju želi je da ode sama na letovanje. Planovi njenih ćerki se remete, a nakon Gordaninog prvog „Ne dolazi u obzir” – ipak ih sve tri vodi sa sobom.

I u retkom slučaju kada Gordana želi da sebe stavi na prvo mesto, to joj ne polazi za rukom.

„Rekla bih da je ovo tipično za žene iz naše kulture”, kaže Mimi.

Milena Dravić (Nije lako s muškarcima) / Snimak ekrana

Ona ističe da se u detinjstvu teško povezivala sa domaćim filmovima.

„Bilo mi je nelagodno kada u ‘Ko to tamo peva’ muškarci posmatraju vođenje ljubavi mladog bračnog para, deda Žika u ‘Žikinoj dinastiji’ tretira svaku fraulain kao svoj novi plen, kao i svi slični primeri koje  bismo danas opisali kao mejl gejz (muški pogled) – ali ih tad nismo tako definisali.”

„Nije lako s muškarcima” za nju je izuzetak, a u njenoj porodici se često puštao.

Zašto?

„Zato što je film iz ženske perspektive i žene predstavlja kao kompletne ličnosti, a ne objekte požude.”

Jaglika vidi samo svoju planinu, ali zna da je život mnogo više

Jaglika, koju u filmu „Lepota poroka” igra glumica Mira Furlan, još jedan je ženski lik iz jugoslovenske kinematografije, kog izdvaja Mimi Vlaović.

„Jaglika je devojka koja nikada nije videla svet izvan svoje planine, ali ima intuiciju da je život više od toga što joj je dato. Ova priča mi je uvek bila izuzetno dirljiva, jer znam koliko žena na našim prostorima u istoriji nije izašlo, a ni danas ne izlazi iz patrijarhalnih sistema i okruženja koje im ne da priliku da rastu.”

Mira Furlan (Lepota poroka) / Snimak ekrana

Za Mimi je fantastačan unutrašnji sukob kroz koji prolazi Jaglika, kada sa svojim mužem izlazi iz svog tradicionalnog sela Međeđe u svet nudizma Ade Bojane.

Da li ima smisla pridržavati se pravila njenog vaspitanja, kada ostatak sveta ima nova pravila? Kako istražiti svoju seksualnost sa muškarcem koji misli da treba da ti nanese crnu maramu na oči kada vodite ljubav? – pitanja su koja opsedaju ovu junakinju, a koja Mimi izdvaja kao važna.

Kao moćnu scenu Mimi ističe onu kada Jaglika propusti poslednji trajekt posle posla i pokuša da se uklopi u noćnom klubu, kombinujući jedine pokrete koje zna – oro – uz disko muziku.

„Ovo je jedan od retkih momenata gde se Jaglika smeje, a čak i – uživa. Činjenica da lik Jaglike možemo uporediti i sa likom Bele iz ‘Jadnih stvorenja’ Jorgosa Lantimosa (2023), jer su obe na svoj način vanzemaljci u urbanom okruženju, ukazuje na progresivnost ovog dela iz 1986. godine.”

Džuli iz filma „Najgora osoba na svetu“

Za treći izbor ženskog lika ispred kamere, Mimi se udaljava od jugoslovenske kinematografije i bira Džuli, junakinju noverškog filma „Najgora osoba na svetu“.

Film, kaže Mimi, počinje šarmantno i komično, predstavljajući junakinju kao najbolju učenicu, talenotvanu za sve predmete, ali nikad dovoljno strastvenu da se „uhvati” za nešto konkretno.

„Ovaj film veoma dobro opisuje generaciju i klasu kojoj je dostupan neograničen izbor pravaca u životu, i čiji proces biranja postaje njihov oklop. Džuli luta i istražuje duže nego što je konvencionalno, ona voli i ostavlja, pronalazi zadovoljstvo u svemu i ne pronalazi zadovoljstvo ni u čemu. Filmskim izrazima tonemo u njen svet.”

Naslov filma dobro dočarava koliko se loše osećamo kada smo statični i zaglavljeni u sopstvenoj slobodi, smatra Mimi.

Renate Reinsve (Najgora osoba na svetu) / Snimak ekrana

Profesorka kao inspiracija

Kao prvog ženskog lika iza kamere koji je inspiriše, Mimi Vlaović izdvaja režiserku Minu Đukić, koja joj je bila profesorka pripovedanja (predmeta storytelling) na SAE institutu.

Mimi su posebno inspirisale profesorkine priče o uspehu njenog filma „Neposlušni” i okupaciji bioskopa Zvezda.

Kao povučenoj tinejdžerki, Minino buntovništvo kroz njen film je kod Mimi budilo žar za promenom.

„Mina je jednom na času rekla da pišemo o onome što nas boli i ljuti, a ja to uopšte nisam razumela i umela. Do tada sam pisanjem bežala u svetove fantazije, tamo gde mi je udobno i ne moram da razmišljam o svojim osećanjima. Pisanje je za mene bila prijatna stvar.”

Međutim, zahvaljujući profesorki, godinama kasnije započela je najintimniji proces pisanja do tad – o sopstvenoj porodici kroz film ,,Čuvam te“.

„Ovaj proces nije bio prijatan, ali su rezultati bili mnogo bolji i publika po festivalima širom sveta se povezivala sa mojim radom na dosta dublji način nego ikada pre.”

Nensi Majers i romantične komedije iz ženske perspektive

Romantične komedije navele su Mimi da se zaljubi u svet filma. Ipak, s vremenom je shvatila da u ovom žanru manjka autentičnih ženskih perspektiva, osećanja i empatije – iako je, kaže, marketinški „namenjen ženama”.

Nensi Majers, holivudska autorka, drugi je ženski lik iza kamere koji inspiriše Mimi Vlaović.

„Nensi režira romantične komedije iz ženskih perspektiva na toliko pitak i ljudski način, i uvek sa zabavnim zapletima. Ona u svojim filmovima stavlja fokus i na starije, razvedene žene i govori o njihovom libidu, strahovima, problemima, odnosima.”

Jedini film Nensi Majers iz muške perspektive jeste „Šta žene žele”, gde je lik Mela Gibsona bukvalno osuđen da počne da čuje ženske misli i probudi empatiju u sebi. Ovaj film sam iz nekog razloga gledala mesecima, svaki dan pre polaska u srednju školu, kaže Mimi.

Mimi kod radova Nensi Majers voli i što „često provlači lično ljubavno pismo prema filmu kao umetnosti. Tako u filmu Holidej (The Holiday) lik Kameron Dijaz pravi trejlere, a čak i sopstveni život često sagledava kao trejler, dok lik Kejt Vinslet upoznaje starog scenaristu klasičnog Holivuda i uz likove slepstik komedija iz tridesetih godina pronalazi svoje samopouzdanje i snagu”.

Cameron Diaz (The Holiday) / Snimak ekrana

Najveća inspiracija – autorke koje učestvuju na festivalu

Umesto jednog – trećeg ženskog lika iza kamere koji je inspiriše – umetnička direktorka festivala izdvaja grupu žena, autorke čiji su filmovi deo festivala.

Mimi kaže da su teme kojima se bave autorke Ebi Kvinlan, Mae Merika, Sofija Nedeljković, Tamara Denić i druge –  autentične i važne.

Od teme prebrođavanja seksualnih blokada i trauma, preko strahova oko majčinstva, pozicije naših roditelja, klaustrofobije u sopstvenoj porodici, pa sve do teme gubljenja posla zbog trudnoće – publika će moći da gleda u filmovima „Vagina mjuzikl”, „Arijanina beba”, „Señor”, „Čuvam te” i „Korak nazad”.

Mimi najavljuje da će na festivalu domaću premijeru imati i pobednik studentskog Oskara, film „Istina” Tamare Denić. Ovaj film kroz priču tri generacije žena u jednoj porodici prenosi poruku o značaju slobode medija.

„Ovo su priče kakve želim da vidim sve više na platnima i ekranima”, zaključuje sagovornica Tampon zone.

Više informacija o programu festivala možete pronaći na Instagram stranici Ženski likovi.