Nazad na blog 08 сеп 2024 | Danica Đokić

Prajd u Beogradu: Sloboda, zajednica, ali i godinama neispunjeni zahtevi

Sloboda, zajednica, podrška – samo su neki od opisa ovogodišnjeg Prajda, koje su učesnici podelili za Tampon zonu. Ovo je deseti Prajd održan bez incidenata. Osam zahteva LGBT+ zajednice i dalje je neispunjeno

Beogradski Prajd 2024. (foto: Danica Đokić / Tampon zona)

Piše: Danica Đokić

Deseta po redu mirna Parada ponosa (Prajd) održana je u Beogradu proteklog vikenda.

Okruženi kordonima policije, učesnici i učesnice beogradskog Prajda su i ove godine pozvali na ispunjenje osam zahteva za poboljšanje položaja LGBT+ zajednice, koji godinama ostaju nepromenjeni i neispunjeni.

Neki od zaheva su: usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu, edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, brza reakcija organa vlasti na govor mržnje i zločine prema zajednici, izvinjenje onima koji su pre 1994. progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije…

To što ovi zahtevi godinama nisu ispunjeni, iako se povremeno pojavljuju obećanja ili nada da hoće, komesarka za inkluziju i različitost Beograd Prajda Ana Jovanović ocenjuje kao da „vlast odaje utisak kao da su problemi LGBT+ osoba nebitni i nisu prioritet, što dovodi do toga da se osećamo kao građani drugog reda, da su ljudska prava samo slovo na papiru i da nismo poželjni u sopstvenoj državi”.

Ana kaže da u našem društvu, od prvog Prajda do danas, postoje određeni pomaci – LGBT+ zajednica je vidljivija, više pripadnika ima hrabrost da se „autuje”, a „vidimo da postoji mnogo više projekata, nevladinih organizacija i pojedinaca koji su spremni da izađu u javnost. Imamo manje incidenata nego ranije, ali i dalje je nasilje prisutno”.

Ovogodišnja kuma Prajda, pevačica Zejna Murkić kaže za Tampon zonu da se nada da će zahtevi Prajda biti ispunjeni i da će to olakšati život pripadnicima LGBT+ zajednice. Ona ističe da su osnovna ljudska prava nešto što svako mora da ima i što mu država mora obezbediti.

Zejna na Prajdu (foto: Danica Đokić / Tampon zona)

O ulozi kume i značaju podrške javnih ličnosti, Zejna kaže:

„Sebe ne vidim kao poznatu ličnost, već običnu osobu koja je dobila poverenje ljudi koji žele da se sa mnom bore za napredak. Znače mi titula kume i ljubav koju dobijam, ali smatram da mi je pripala velika odgovornost i trudim se da budem na visini zadatka.”

Ona ističe da su glasovi i odgovornost svih ključna stvar za promene i da je mnogo onih koji se bave javnim poslom, koji treba da shvate problem i daju svoj doprinos društvu.

Zajednica

Među okupljenima na ovogodišnjem Prajdu bila je i producentkinja Milica Crkvenjakov, autorka profila „Draga devojčice”, koja kaže da ovaj skup za nju predstavlja – zajednicu.

„Na Prajdu sam zato što se plašim da budem na Prajdu. A ne bi trebalo da se plašimo da budemo bilo gde, da šetamo i radimo bilo šta. Zato sam ovde. Pogotovo zbog onih koji nisu više sa nama i ne mogu da budu ovde. Tu sam za njih.”

Milica Crkvenjakov (foto: Danica Đokić / Tampon zona)

Sloboda

Na Prajdu je bilo i mnogo onih koji su se u Beograd doselili iz Rusije.

Andrej, jedan od njih, kaže da je borba za LGBT+ zajednicu u Rusiji izgubljena.

„Ne znam kada i da li uopšte možemo da vratimo normalnost u Rusiju. Nadamo se tome, ali se ne osećamo bezbedno. Tamo je opasno za LGBT+ zajednicu. Opasno je i da kažeš nešto protiv vlasti i politike Vladimira Putina.”

On dodaje da u Srbiji postoje slični problemi i zajednički kulturni i politički bekgraund, ali da je važno „što u Srbiji ljudi imaju priliku da kažu šta misle i pokažu svoj identitet”.

„Neki desničari kažu ’živite svoj život u svoja četiri zida’, a LGBT+ zajednica se bukvalno za to bori – da živi u svoja četiri zida sa svim svojim pravima. A ta prava nemaju i to je problem. Ako u Beogradu možemo da izađemo i pokažemo svoju poziciju, to je odlično.”

Aleksandra, koja je takođe došla iz Rusije, kaže da je prisustvo beogradskom Prajdu divno iskustvo.

„Zbog rata sam se iz Rusije preselila ovde. Živela sam u Crnoj Gori, a sada u Srbiji. Ja sam lezjbejka i u Rusiji ne mogu da se osećam kao – osoba. Ovde su ljudi sjajni i dobri, pa se osećam slobodno. Najviše sam uzbuđena zbog toga što policija ovde brine o našoj bezbednosti, a ne tuče nas. Srećna sam što sam ovde.”