Politički pritisci, izbori i hrabrost žena u politici: nositeljke izbornih lista iz Kosjerića i iz Zaječara za TZ Lokal

U razgovoru sa Slavicom Pantović, nositeljkom liste “Ujedinjeni za Kosjerić”  i Draganom Rašić iz Zaječara, nositeljkom izborne liste “Promena u koju verujemo”, govorile smo o atmosferi pred izbore, političkom pritisku, izbornim rezultatima, ali i o ženama u politici, studentskoj energiji u njihovim gradovima i tome zašto veruju da ni strah, ni izborna krađa, ne mogu ugasiti ono što se probudilo 8. juna.

Tampon zona: Biti politički vidljiv i glasan danas zahteva hrabrost. Šta Vas je podstaklo da upravo na ovim izborima preuzmete tu ulogu?

Slavica Pantović: Najviše me je podstakla odgovornost sebe kao pojedinca da moram preduzeti ono što mogu da uradim za neki naš spas. Shvatila sam da sam potrebna i svojoj zemlji i mom gradu. Smatram da svi imamo obavezu da uradimo nešto i da doprinesemo. Savest mi više nije dozvoljavala da ćutim. Kada vidiš nepravdu, ćutanje postaje gušenje. Onda u sebi pronađeš hrabrost i verujes da ćeš uraditi nešto dobro.

Dragana Rašić: Ovo nisu moji prvi lokalni izbori, učestvovala sam i na prethodnim kao nositeljka liste tada male grupe građana koja se zvala “Možemo bolje”. Članica sam Demokratske stranke od svoje 18. godine, dakle, 22 godine pripadam socijaldemokratskoj opciji u Srbiji zato što je to moje uverenje, zato što sam neko ko veruje u rodnu ravnopravnost i uopšte smatra da neka vrsta pravde mora biti ispunjena kao neka vrsta minimuma u društvu u kome živimo. U ovom trenutku, proizvod naših dogovora, verovatno i moje lične pozicije, a to je narodna poslanica sa dugogodišnjim odborničkim stažom, jeste ideja da bi izaći na ove izbore bilo pametno, s obzirom na to da je moje zaposlenje pre skupštinskog mandata bilo u Gimnaziji Zaječar, kao profesorka sociologije. Procenili smo da je ovaj trenutak dobar da sav taj naš rad svih ovih godina postane vidljiv i konačno ponudimo Zaječarcima neku dobru alternativu, u odnosu na SNS, i neke ljude koji su već oprobani u politici sa jedne strane, sa druge strane nikada nisu bili deo vlasti, a sa treće strane nikada nisu sarađivali ni sa kim iz Srpske napredne stranke. Imali smo čistu priču, dobar odnos snaga, jednu liderku i jednog lidera, jednu nositeljku i jednog nositelja liste. Mislim da je to imalo jako dobar odaziv među biračima, da su prepoznali našu energiju i rešenost da nešto promenimo, da Zaječar vratmo Zaječarcima i da je sve to zajedno dovelo do ovih izbornih rezultata.

Kada pričamo o opoziciji i rezultatima opozicije u prethodnim godinama u Zaječaru, nikada veći rezultat se nije dogodio, ali ne možemo da budemo zadovoljni, jer definitivno znamo da smo na ovim izborima pobedili, a da nam je SNS tu pobedu ukrao.

TZ: Kako biste opisali društvenu i političku atmosferu u Kosjeriću/Zaječaru?

Slavica: Atmosfera pre izbora je bila nekako podeljena. Sa jedne strane strah i pritisak, a sa druge hrabrost i nada. Posle izbora došlo je do zajednistva u velikoj meri među narodom i mislim da to može samo ići ka još boljem i čvršćem zajedništvu među narodom.

Dragana: Zaječar je postao jedna tužna slika iz razloga što poslednjih decenija je jako malo ulagano u Zaječar uopšte. Mi se nalazimo u tom zapećku Srbije, u Istočnoj Srbiji. Zaječar je na 12km od bugarske granice, a ne prolaze neki veliki putni pravci, mada bi izvesno bilo kada bismo se auto-putem povezali sa Sofijom vrlo verovatno i ovaj kraj imao benefite od toga. Nekako mi se čini da je upravo politika Srpske napredne stranke, koja je već 13 godina na vlasti, ide u tom smeru da se ova teritorija i čitava Istočna Srbija predodredila za rudarenje. Bor je nekih 25 kilometara daleko od Zaječara i znamo da je tu odavno, i pre nego što su Kinezi i kompanija “Ziđin” došli, postojao rudnik bakra i zlata i nekako su na mala vrata ušli na ovu teritoriju. Samo su pokazali apetit da se šire intenzivno. Čini mi se da je od tog trenutka kada je država, odnosno konkretnije SNS, prepoznala pre svega svoju korist kroz delovanje te kompanije, onda su ukapirali da nijedna druga privredna aktivnost za taj kraj nije potrebna osim te, koja se svodi na rudarenje. Međutim, činjenica jeste da svake godine se sve manje i manje beba rađa na ovoj teritoriji. Poređenja radi, ja sam se 2012. porodila prvi put sa prvom ćerkom i znam da je tada bilo preko 600 beba na godišnjem nivou, a prošle i pretprošle godine je bilo oko 320 dece na godišnjem nivou. Mehanička migracija je ogromna, ljudi odlaze trbuhom za kruhom pre svega za zaposlenjem, tako da dobijamo jednu tužnu sliku grada koji se ispraznio. Ima tu omladine, ali u manjem broju. Pamtim ulice pune dece, kada sam ja bila u srednjoj školi, a danas više nije takav slučaj. Mislim da je to utisak svih Zaječaraca.

Ostali smo u tom nekom zapećku, zaboravljeni, u nekoj vrsti slepog creva. Mislim da ovaj kraj može puno toga da ponudi, naravno ne rudnik, ali može da ponudi izuzetne turističke i poljoprivredne kapacitete. To su neke dobre stvari koje mogu da se uvežu kad bi se vodila neka mudra lokalna politika.

Sve ove metode koje koristi SNS da bi navodno poboljšala prirodni priraštaj, to sve zajedno nema nikakve veze. Nije novac nešto što je presudno kod mladog čoveka što će ga opredeliti za stvaranje porodice. Kao sociološkinja znam da je ta vrsta društvene stabilnosti, ali i posao i mesto za život, stvari koje prvenstveno imaju uticaj na mlade ljude da dodju ovde i da se vrate u svoj grad, a ne novac koju Republika Srbija izdvaja.

TZ: Zašto ostatak Srbije treba da obrati pažnju na ono što se dogodilo 8. juna u Kosjeriću i Zaječaru?

Slavica: Zato što su građani ustali. Tog 8. juna se pokazalo da male sredine nisu tihe i uplašene. Male sredine poput naše su srž ovog društva i one pokazuju da narod želi promenu vlasti i da nije uplašen i obeshrabren kad se udruži i kad veruje u svoje ljude. Sve što se toga dana dešavalo u Kosjeriću i Zaječaru treba dobro proučiti iz ovih modela da bi se popravilo šta je potrebno i da se dalje deluje. Najvažnija poruka je poslata: Jedinstvo donosi promene i ujedinjeni možemo sve.

Dragana: Kosjerić i Zaječar su prvi izbori nakon višemesečnih demonstracija na ulicama, pre svega mladih divnih ljudi – studenata, koji su nam pokazali šta znači hrabrost i oslobodili nas sve tog straha od Srpsne napredne stranke. Podneli su veliku žrtvu. Ljudi osećaju njihovo požrtvovanje kroz čitav ovaj proces i jednostavno nisu više želeli da šapuću, sada su počeli glasno da govore šta je ono što im smeta. To se i videlo u kampanji, ta izuzetna atmosfera u kojoj ljudi nedvosmisleno sada iskazuju svoj stav, posebno nakon svega što se desilo 8. juna, odnosno, posle tih pokradenih izbora od strane SNS. Atmosfera pred izbore je bila takva da se čitav gradski ambijent promenio. Tu su bili neki ljudi koji su mesecima danonoćno bauljali po našem gradu noseći nešto nalik na biračkim spiskovima, zvonili ljudima na vrata, nekoliko puta su ih zvali i telefonom. Njima je jako bilo stalo da dobiju i Kosjerić i Zaječar iz razloga što bi se njihova snaga potvrdila. Međutim, način na koji su to uradili, novac koji su uložili u kampanju…

Kampanja SNS-a u Zaječaru koštala je više nego što su uložili u sam grad za ove četiri godine.

Nisu uspeli da pokažu svoju snagu i to nam je bilo u potpunosti jasno onog trenutka kada nismo čuli rezultate izbora od strane lokalnog lidera SNS-a. Potpuno je uobičajeno da lokalni lider jedne stranke koji je učestvovao na izborima kaže da je pobedio i da sa svojom ekipom proslavi. Nismo imali takvu sliku, već smo imali sliku predsednika koji nam se sam obraća sa televizije i kaže da je dobio izbore u Zaječaru, iako su to lokalni izbori koji nisu imali nikakve veze sa njim. Ne bi trebalo da ima veze sa njim, ali, naravno, sve ima veze sa njim. Sa druge strane imate lokalni odbor koji uz buljuk kabadahija sa svih straan dovučenih u gard objavljuju svoje rezultate. Njihov nesretni kandidat za gradonačelnika Vladimir Videnović je umesto sa svojim prijateljima, izašao na ulicu sa batinašima da proslavi svoju pobedu, a to je njegov najveći poraz.

TZ: Studentska energija je, kako deo javnosti govori, doprela i do najsitnijih pora ovog društva. Koliko se ona oseća u Vašem gradu?

Slavica: Studentska energija i sve što su studenti postigli je nešto što nismo mogli ni da sanjamo da će nam se desiti. Oni su probudili energiju celom narodu i ne ostavljaju nam izbora. Ili ćemo ih slediti ili nas neće biti u o ovoj društvenoj zajednici. Njihova energija je kao neka emocija koja vas obuzima i izvlači ono dobro iz svakog čoveka. U mom gradu se oseća baš takva energija, a ogleda se u ovako dobrim rezultatima izbora ili bolje rečeno u ovakoj volji građana.

Dragana: Ta studentska energija je bila svojevrsno jedan okidač onog trenutka kada su studenti iz Bora odlučili da prepešače dug put do Niša i momenat kada su studenti ušli u Zaječar i bili ovde smešteni, naša organizacija se sastojala od pojedinaca, a ne od ljudi koji imaju neku moć. Ta solidarnost koja se desila i među nama meštanima, to saosećanje koje su nam oni doneli, tu žrtvu koju smo videli, to je sve što svakog normalnog čoveka gane i probudi u njemu neku rešenost i neku hrabrost. To je ono “ako mogu ova deca, onda mogu i ja nešto da uradim”. Studenti su hodajući RTS, ono što javni servis treba da bude, oni su obavestili građane da su tu, zašto su tu, da institucije ne funkcioniše, obrazložili su zašto ne funkcionišu i protiv toga nijedan normalan čovek ne može da kaže apsolutno ništa. Tu energiju koju su doneli samo su proširili na nas građane Zaječara i mi smo opd trenutka pa nadalje mnogo lakše komunicirali naše probleme i nezadovoljstva, što smo na kraju i sublimirali u političke zahteve i političku borbu koja se desila 8. juna.

TZ: Da li su postojali pritisci na Vas u toku izborne kampanje? Kako to izgleda na lokalu, u maloj sredini?

Slavica: Pritisci postoje, kao i pozivi, saveti i briga… To su pitanja: Šta će ti politika? Šta tebi fali da se buniš? Znaš li koliko kriminalaca tamo ima?

Dragana: Iz ranijih iskustva iz 2021. godine, pritisci slede kasnije. Svesna sam svoje pozicije narodne poslanice i mogu javno da delujem, pa je u ovom trenutku je suludo napadati mene. Međutim, u momentu kada nisam bila narodna poslanica, kada sam izašla kao Dragana Rašić, profesorka sociologije u Zaječarskoj gimnaziji, te 2021. godine, odmazda za moje opoziciono angažovanje i uzimanje četiri odbornička mesta značilo je napad na moju porodicu. Nisam bila napadnuta samo ja, već i moj suprug. Svašta smo doživljavali u postizbornom periodu tada. Vrlo dobro znam šta znači pritisak.

Živela sam dugo pod političkim piritiskom, ali i čitava moja porodica. U ovom trenutku, bez obzira na sve, sve bih isto uradila zato što je moje najdublje uverenje to da želja za životom u normalnom društvu mora da bude imperativ u odnosu na sve. Biti žena u politici u malom gradu je izuzetan poduhvat.

U malom gradu gde se svi poznaju, kada se javno deklarišete, vi zapravo podelite javnost na dva dela, na one koji vas podržavaju i one koji vas ne podržavaju. Kao što imaju pravo da oni koji vas podržavaju kažu “Ja Vas podržavam”, tako i oni drugi misle da imaju pravo da vam kažu sve i svašta. Bila sam suočena sa tim, najviše 2021. posle tih lokalnih izbora, ali ljudi su navikli da se bavim politikom, a i ja sam otupela, pa ne trošim mnogo vremena na komentare.

TZ: Kako vidite ulogu žena u politici na lokalu? Zašto ih nema više i koje su to glavne prepreke za žene koje se bave lokalnom politikom?

Slavica: Žena u politici nema više, jer bavljenje politikom otežava život žene u malim sredinama. Glavne prepreke su pritisak okoline i samo obaveza više, kojih i ovako ima previše. Žena u ovim sredinama mora da ide na posao, da brine o domaćinstvu,da brine o deci, roditeljima i da nađe vremena za prijatelje i komšije. A opet, bavljenje politikom zahteva puno snage, vremena, posvećenosti, razumevanja i podrške u svemu tome što radi.

Dragana: Uloga žene u bilo kojoj javnoj sferi je nemerljiva u smislu da ženama taj prostor apsolutno pripada. Mi smo dugo imali patrijarhalnu podelu koja je podrazumevala da je ženi mesto u privatnoj sferi, u domaćinstvu, porodici i kući, da javni posao nije za nju i na kraju krajeva, vladalo je to konstantno ubeđenje “Šta će ta žena meni da kaže?”, posebno kada govorimo o izuzetnom patrijarhatu koji je naročito čitljiv u malim sredinama. Žena u politici je neophodna, zato što žene na drugačiji način sagledavaju politiku, imaju drugačiju sliku i percepciju i drugačiji osećaj imaju prema stvarnosti u kojoj žive. Na mnogo lakši način mogu da iskomuniciraju, da deluju pomirljivo, da drže atmosferu u prijateljskim osnovama, za razliku od muškaraca koji, posebno kada se radi o pozicijama moći, imaju stav da tu svoju moć mere sa drugim muškarcima. Žene to ne rade. To je benefit bavljena politikom kada si žena. Mislim da bi politika u ovoj zemlji mnogo drugačije izgledala da od malih nogu vaspitavamo devojčice da učestvuju u javnom životu, da budu prisutne u javnoj sferi, pa bi i naše društvo mnogo bolje i drugačije izgledalo nego danas. Kada govorimo o lokalnoj politici, žene se još uvek ne ohrabruju i nisu podržane od sredine u kojoj žive i nisu podržane u tom procesu odrastanja da preuzimaju odgovornost, da traže za sebe bolju poziciju. Čini mi se da lakše prihvataju one uloge koje su im društveno dodeljene, nego da borbeno istupe i ruše tabue. Poznajem gomilu fantastičnih žena sa lokala koje su te tabue probile i one su danas svetionik i predivan primer svim budućim generacijama mladih žena koje sutra žele da se uključe u javni život. Daju im vetar u leđa, krče put i nude ruku kao pomoć u kontekstu “Ej, dođi, ovde ti je mesto, ti to zaslužuješ, to tako treba”. Društvo ženu od malih nogu deklariše za tu privatnu sferu. Sve zavisi i od toga da li žena ima dovoljno hrabrosti i rešenosti da izađe iz tog miljea, one koje jesu su danas nešto izvanredno, ali čak i one koje nisu, koje su tu ostale, drugačije se sada ponašaju, glasnije i one govore o svojoj poziciji. Ceo društveni kontekst ide u nekom smeru gde je ženama lakše nego što je bilo ranije, ali i dalje nije dovoljno dobro i lako onoliko koliko je muškarcima.

TZ: Koji je to momenat bio kada ste odlučili da se politički angažujete? Iz kojih razloga?

Slavica: Angažovala sam se onda kada sam shvatila da se ništa neće promeniti ako svi čekamo da neko drugi prvi krene, a da sami ništa ne preduzimamo. To što mogu, unela sam svojim delovanjem i to je baš sad kad mora najviše da se uloži, jer svako čekanje donosi nove, nesagledive posledice.

Dragana: Živela sam u porodici u kojoj je politika svakodnevno živela, iz razloga što je moj tata bio lokalni političar iste te Demokratske stranke, kojoj ja pripadam danas. Učlanila sam se u tu stranku sa svojih 18 godina i jedva sam čekala da to uradim, jer je moj tata u mojim očima bio apsolutni heroj devedesetih godina, kao neko ko se borio protiv režima Slobodana Miloševića, bio hapšen nebrojano puta i učestvovao u oslobađanju 5. oktobra 2000. godine. Imala sam jedan izuzetan politički primer svog oca, a sa druge strane ogromnu podršku svoje porodice da se pre svega školujem. Nikada se nije postavljalo pitanje mojih želja i ambicija, na isti način sam posmatrana u svojoj porodici kao i moj rođeni brat. Nikada nije pravljena ta razlika između nas dvoje, u smislu da je on nečega vredniji, a da ja nisam. Osećala sam jednak tretman i bila podržana od strane svoje primarne porodice da krčim sebi put, a onda sam našla sebi partnera, moj stub koji stoji iza mene, moj suprug, koji je danas moj vetar u leđa, za sve što ja danas radim. Ravnopravni je roditelj na isti način na koji sam ja roditelj svojim ćerkama. Moj muž ne smatra da kada prostre veš da mi pomaže.

TZ: Šta Vam je važno da izborite za svoje sugrađane, a što će ostati iza Vas kada prođu naredne četiri godine?

Slavica: Želim da izborim vraćanje dostojanstva ljudima i merila pravih vrednosti. Da ljudi znaju da moramo svi odgovorno preuzeti svoje zadatke i doprineti društvenoj zajednici koju svi zajedno činimo Nadam se da će Kosjerić postati jedna oaza gde se uživa mir i lepa priroda, gde nam dolaze ljudi, a odlaze samo lepi utisci od nas.

Dragana: Prvo i osnovno, treba zaustaviti pokušaj kompanije “Ziđin” da na ovoj teritoriji otvori rudnik. To je osnovna stvar našeg političkog delovanja i mog ličnog angažmana. Zaječar leži na vodi i imamo preko 50 arteskih česama pijuće vode, koju su oni proglasili tehničkom kako bi u slučaju zagađenja rekli da je ugrožena tehnička, a ne pijeća voda. Sačuvati takvu vrstu resursa, zemljište, vazduh – to su sve najbitnije stvari koje određuju kvalitet zdravlja jednog čoveka. Kada bi se ovaj grad okrenuo drugim stvarima, kada bi se politika drugačije vodila, Zaječar bi bio savršeno mesto za porodice i one ljude koji vole ovaj način života u kom vam je sve nadohvat ruke, sve vam je blizu. To je ono što želim da ostane iza mene.

TZ: Koji su to ključni problemi koje Vi kao žena koja se bavi politikom primećujete?

Slavica: Najteži problem od svih je pomirenje pojedinaca da se ne može ništa promeniti. Postoji i veliko nepoverenje među političkim saradnicima. Puno neistine i strahova. Partijska lojalnost se nalazi iznad stručnosti. Ćutanje je uslov opstanka. Kad se dovede u pitanje spas društva onda politika mora da postane građanska politika i obaveza svakog pojedinca da bude uključen, jer iznad svake političke borbe tražimo rešenja koja štite građane na prvom mestu.

Dragana: Postoji još uvek ta stigmatizacija žena u javnom životu. Verujem da žene iz većih sredina nemaju tu vrstu stigmatizacija. Sa druge strane, nama ženama u politici, pogotovo onim iz malih sredina, potrebno je mnogo više energije i snage da preskočimo sve prepreke koje su pred nama. Mnogo je više dokazivanja potrebno da biste uopšte ušli u fokus, bili viđeni za određene funkcije. Poznajem gomilu svojih kolega za koje ne znam da li bi bili izabrani za člana saveta mesne zajednice u svom gradu ili upravnika zgrade u kojoj žive, ali se vrlo ozbiljno bave politikom i nalaze se na ozbiljnim funkcijama i moćnim društvenim položajima. Ja sam, sa druge strane, neko ko je bukvalno prošao sve, od člana saveta mesne zajednice, preko lokalne politike u dva mandata, do nositeljke liste dva puta, da bih došla do pozicije da budem narodna poslanica. Moj prostor se tek sada negde otvara. To su godine i godine rada i zalaganja, kao i energije koju sam potrošila da bih se nalazila ovde gde sam sada. Čini mi se da muškarcima nije potrebno toliko vremena i toliko energije da bi bili na ovim poziciji kao ja. Od njih se ne očekuje toliko dokazivanje kao što se očekuje od nas žena.

TZ: Kada govorimo o ženama političarkama, koliko se politička kultura u Srbiji menja, a koliko Vas zapravo guta?

Slavica: Politička kultura raste u osnovi, ali vrh sistema pokušava uvek da je uguši.

Dragana: Politička kultura – šta to beše? Nama u ovom trenutku ne fali politička kultura, nego kultura uopšte. Vratiti kulturu u javni dijalog, unormaliti institucije, posebno najvišu zakonodavnu instituciju Srbije, mislim da bi sve to mnogo drugačije izgledalo. Mislim da bi ljudi koji danas sede u parlamentu bili totalno drugačiji.

TZ: Koliko građani mogu zaista da biraju slobodno, s obzirom na različite pokazatelje i sumnje da su izbori u Kosjeriću i Zaječaru prekrojeni?

Slavica: Građani mogu da biraju ako im se daju uslovi da slobodno biraju. Opozicija pokušava da spreči zloupotrebu i zaštiti rezultat volje građana da ne bi bili pokradeni, a vlast koristi sve svoje pozicije i javne resurse građana i opet je došlo do toga da su morali da otmu nekoliko desetina glasova na uložene milione u predizbornu kampanju koja im nije uspela. Prekrojeni su sigurno, ali u najmanjoj meri u odnosu na to kolike su namere vlasti bile u planu.

Dragana: Nisam imala predubeđenje da će ovi izbori sada biti praznik demokratije. Nadala sam se tome, iako su se mesecima pre samog izbornog dala dešavale strašne stvari. U ovom trenutku ne mogu da govorim o fer izborima, ali sa druge strane, bez obzira na to kakvi su uslovi, mi na izbore moramo da izađemo i moramo da se borimo. Nemamo prava da odustanemo, posebno kada su u pitanju teme koje utiču na život ljudi kao što je to tema rudarenja. Ako sam odgovorna političarka, nemam prava da kažem da me ta tema ne zanima jer nemam uslove da izađem na izbore. Mene ta tema i te kako zanima i moja je odgovornost da se borim pod bilo kakvim uslovima, da dođem do svakog birača i objasnim koliko je situacija ozbiljna i da probam da ga preobratim na ovu stranu. Mi smo to i uradili. Imali smo neverovatan rezultat i to nam daje snagu. Imali smo preko 12 i po hiljada glasova ukupno lista broj 2 i 3. Nismo umorni.

TZ: Kako tumačite sada rezultate, posle nekoliko dana od izbora? Šta ovi rezultati govore o političkoj atmosferi u kojoj se nalazimo u Srbiji?

Slavica: Ovi rezultati su svedočanstvo nepoverenja u sistem, ali istovremeno i buđenja otpora. Više neće biti straha, a borbenost se širi za naredne izbore. Sada se cela javnost bavi analitikom: šta je sve moguće i šta treba uraditi u narednom periodu. Dva čoveka kad stanu nezaobilazno se priča o proteklim izborima. Sve to ide u dobrom smeru da se i onaj preostali deo neosvešćenih građana probudi i stane na stranu ojačane građanske zajednice.

Dragana: Ovi rezultati govore da su izbori pokradeni, da su se koristili nezakonita sredstva kako bi se došlo do birača, da su dali mogućnost biračima bez prebivališta već samo sa boravištem da glasaju. Rezultati ne odražavaju zaista volju građana, jer neki ljudi nisu imali prava da glasaju na lokalnim izborima. Suočili smo se sa velikim nepravilnostima kada je proces glasanja u pitanju. Shvatamo da je ovo jedna potpuno fejk situacija, da su sve iskoristili kako bi došli do tog rezultata, da taj rezultat nikako ne odgovara istini, a sa druge strane svesni smo da smo sa svakim našim biračem porazgovarali, da smo sa biračima bili u fer i korektnom odnosu, zajedno smo podelili koje su naše vrednosti i tako dobili njihovo poverenje. Nismo nosili belu tehniku, nismo poklanjali freze, nismo delili suhomesnate proizvode i vina, nismo nosili jagnjad… Mi smo u kampanji imali naš pamfletić, hemijsku olovku i to je to.

TZ: Koji su Vaši sledeći koraci?

Slavica: Moralna pobeda je ogromna i doseže do svakog grada u Srbiji i više neće biti ništa kao pre. Na lokalu ćemo nastaviti borbu, preduzeti sve pravne i ostale mogućnosti i pritiske kako bismo utvrdili gde smo prevareni.

Dragana: Naši sledeći koraci će zavisiti od reakcije Srpske napredne stranke. Oni su sada u takvom modu da negiraju navode koje mi iznosimo. Mi smo rešeni da nećemo odustati od borbe za raspisivanje novih lokalnih izbora. Svaki dan radimo na prikupljanju svih mogućih dokaza koji treba da nam posluže za prijave različitim institucijama. Ne mogu da kažem da imam poverenje da će institucije uraditi svoj posao. Uradićemo sve što je u našoj moći i što treba da uradimo kao odgovorni političari, a na njima je da se brukaju ili da rade po zakonu.

TZ: Šta biste prvo učinili za Vaš grad kada bi zvanično bilo usvojeno da ste osvojili većinu na izborima naspram naprednjaka?

Slavica: Prva stvar koju bih uradila jeste prekid sistemske ucene. To znači aktivirati celu društvenu zajednicu za brigu o svom lokalu i učešće u svim građanskim aktivnostima i akcijama, motivisati sve građanske strukture za brigu o svojoj zajednici. Tako ćemo dopuniti sve nedostajuće kapacitete da se uključimo svi u rad za oporavak lokalne samouprave svih građana koji žive u Kosjeriću. Potrebno je razviti sistem upravljanja u zamenu sistema vlasti.

Dragana: Snimili bismo ono što ostaje iza njih, jer sam sigurna da ono što mi javno znamo i ono što se krije u dokumentima nije ista slika. Uradili bismo verovatno jedan screening čitave situacije: budžeta, projekata, zaduženja i svega ostalog, jer je važno da znamo sa čim baratamo i od čega treba da krenemo. Podneli bismo krivične prijave za odgovorne ako bismo ustanovili da se radi o kršenju zakona, a onda bismo se dogovarali o odnosu prema “Ziđinu” i rudarenju. Ovde se nalazi jedno brdo Park Šuma Kraljevica i nastojali bismo da ga stavimo pod zaštitu. Krenuli bismo u dublje priče kada govorimo o privredi, poljoprivredi, vraćanje zaječarskih simbola kao što su Gitarijada, Radio-televizija Zaječar, Bioskop i tako dalje.

TZ: Kada Vas pitaju: “Šta ti tražiš u politici?”, kako odgovarate na to?

Slavica: Govorim kao žena koja živi u svom rodnom gradu uz svoje ljude, rodbinu, kumove, prijatelje i komšije. Kažem da imam značajno radno iskustvo i zelim da unesem sebe i svoje znanje i da udružimo sve one koji znaju, mogu i spremni su da rade i doprinose da bi svi bolje živeli. Ne nudim obećanja već preuzimanje svog dela odgovornosti u onom što mora da se uradi za oporavak ovog društva i da naš gradić krene uzlaznom putanjom, da Kosjerić ne bude mesto iz kog se odlazi, već mesto koje pruža dom mladim ljudima spremnim da rade i da stvaraju. Iz Kosjerića je počelo, pa hajde da više ništa ne čekamo, već da zavrnemo rukave svak u svojoj zajednici.

Dragana: Uvek kažem da su nas ubedili da je politika niska, prljava i zla. Biti političarka je jedno fantastično zanimanje. Ako imate dobre namere, dobar ste čovek i imate neki moralni kompas u sebi, zaista možete puno da utičete na to da ljudi koji vas okružuju mogu da imaju jedan jako lep i sređen život. I dalje čvrsto verujem da je biti političarka jedan od najplemenitijih poziva koji postoji.