Ginekološki pregledi u studentskim poliklinikama: Sramota, poniženje, bes i nemoć

Piše: Aleksandar Đokić

Ginekološki i urološki pregledi među studentkinjama i studentima na nekim fakultetima su obavezni na prvoj i trećoj godini, na određenim fakultetima samo na prvoj, najviše zbog onih studenata i studentkinja koji prvi put ulaze u studentski dom, što potvrđuje veliki broj studentkinja koje su popunile naš upitnik. Kada je reč o urolozima, studenti nemaju kome da se obrate, izuzev lekaru opšte prakse koji, ukoliko postoji određeni urološki problem, može dati uput za specijalistu urologije. Do njih se, zbog izuzetnog malog broja lekara, izuzetno teško dolazi na red, ukoliko na uputu ne stoji znak za hitan specijalistički pregled.

Kada je reč o ginekološkim pregledima, studentkinje navode da se on retko dešava – osim ukoliko one insistiraju da se desi, jer veliki broj njih navodi da se on dešava „pro forme“ zbog ulaska u studentski dom. Međutim, i kada se desi, iskustva studentkinja su traumatična, te zbog toga, na početku ovog teksta, upozoravamo na osetljive izjave studentkinja koje će ostati anonimne.

Istraživanje “Is primary prevention accessible to students?” sprovedeno među 996 studenata pokazalo je da oko 37,7 % ispitanih studenata nikada nije posetilo ginekologa ili urologa.  U istoj studiji, među onima koji žive u studentskim domovima, preventivne zdravstvene usluge su često zapostavljene — što ukazuje na problem pristupa i svesti o važnosti redovnih provera. To potvrđuje i istraživanje Tampon zone lokal gde je čak 48 ispitanika/ca reklo da nikada nije posetilo ginekologa/urologa (38,4%), a da njih 46 to radi redovno na 6-12 meseci (36,8%).

Grafikon 1: Najveći broj studentkinja je reklo za Tampon zonu lokal da nikada nije išlo na ginekološke preglede

Studentkinje svoje iskustvo sa pregleda ocenile su u najvećoj meri sa ocenom 3 (27,2%) i ocenom 1 (24,8%). Tek 24 devojke su dale ocenu 4 (19,2%), a ocenu 2 njih 21 (16,8%). Ocenu 5 dalo je njih 15 (12%).

Grafikon 2: Iskustvo studentkinja sa pregleda ocenjeno u najvećoj meri sa ocenom 3 i 1

Da ne bi preporučili odlazak ginekologu/urologu u studentskim poliklinikama širom Srbije, reklo je 49 njih (39,2%), dok njih 48 nije sigurno da li bi dalo preporuku (38,4%), a 33 bi preporučilo odlazak kod ginekologa/urologa (28,4%).

Grafikon 3: Većina studentkinja i studenata ne bi preporučilo odlazak ginekologu/urologu u studentskim poliklinikama

Većina studenata i studentkinja navodi da nisu dobro informisani o besplatnim pregledima u studentskim poliklinikama, te da je potrebno raditi na edukaciji, edukativnim kampanjama i promociji pregleda, kao i raditi na boljoj komunikaciji i dostupnosti termina, ali i na poverenju i što većoj privatnosti.

Lična svedočenja studentkinja za Tampon zonu lokal kroz negativna osećanja i traume

Jedna od studentkinja koja je podelila svoje iskustvo, ali i ostavila svoj kontakt kako bi nam objasnila šta se desilo tačno sa njom na ginekološkom pregledu u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu, jeste studentkinja Univerziteta u Novom Sadu. Njeno ime i prezime poznato je redakciji Tampon zone, ali ćemo u ovom tekstu koristiti  ime Nikolina, kako bismo joj zaštitili identitet.

Nikolina za Tampon zonu lokal ističe da je ginekolog dr Saša Milošević, koji je prema pisanju medija od ranije već poznat javnosti i na koga su upozorili Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, njenoj drugarici i njoj „našao“ veliki broj problema – od materice, jajnika, do toga da ih je, kako ističe, ubeđivao da ih boli nešto što ih uopšte ne boli.

„Ubeđivao nas je da imamo krv u mokraći iako nemamo, drugarici je rekao da ima upalu jajnika koja je zahvatila bubreg i da joj jedan jajnik ne funkcioniše, iako joj je sve bilo uredno i nije imala bolova. Meni je rekao da mi je disfunkcionalan desni jajnik, iako je sve bilo u redu. Pregled je bio grub, obe nas je jako bolelo i obe u trenutku nismo znale šta nas je snašlo, jer kako toliko stvari ne valja, a nemamo nikakve simptome. Obe smo plakale kad smo izašle, jer je rekao da treba dugotrajno lečenje“, dodaje ona.

U razgovoru sa ostalim studentkinjama, Nikolina i njena drugarica saznale su da je to pristup dr Saše Miloševića i da mnoge imaju takvo iskustvo.

„To nas je smirilo, a u isto vreme i razbesnelo, jer znamo da će kod njega, nekoj brucoškinji, biti prvi pregled i da će naići na takav stres koji mogu poistovetiti sa traumom. Ne razumem zašto je taj čovek tu iako je poznat po neprijatnom pristupu i izmišljanju problema kojih nema. Osećam se nemoćno i besno u isto vreme“, ističe ona.

Ko je dr Saša Milošević, specijalista ginekologije

Kako su već Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na mreži X podelili upozorenje na dr Sašu Miloševića, ginekologa koji radi u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu, Milošević iza sebe ima brojne prijave koje se tiču postavljanja lažnih dijagnoza, ali i verbalnog napada i omalovažavanja pacijentkinja.

„Zbog takvog ponašanja i ugrožavanja njihovog zdravlja bio je u pritvoru.  Ovih dana studentkinje se žale kako im uspostavlja lažne dijagnoze i kako kritikuje studentski pokret jer Nepomenik šalje najbolji kadar (njega) da leči pacijentkinje“, dodali su Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Kako bismo dobili komentar i zakazali intervju sa dr Sašom Milošević kontaktirali smo Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu 16. decembra 2025. godine. Na pitanje u kojoj smeni radi dr Saša Milošević, rečeno nam je da više nije zaposlen u Zavodu. Na naše pitanje da li je otpušten, s druge strane nam je potvrđeno još jednom da nije zaposlen.

„Nismo znale ko je on, bacio je foru – Da li ti je visoka stolica? Ma šta je to za vas Kraljevčanke“

Nikolina dodaje da njena drugarica i ona nisu znale ko je on i da nisu uopšte bile obaveštene o slučajevima u vezi sa njim.

„Baš nam je bilo novo. Međutim, ja kada sam ušla, imala sam tu neku neprijatnu situaciju u smislu da je on krenuo, mogu da kažem, da baca fore s obzirom da sam ja iz Kraljeva – ’Vi Kraljevčanke, vi dole Šumadinke’ – bilo je jako neprijatno. Čovek je stariji i prosto meni to nije prijalo u tom trenutku. Na pregled sam otišla zbog malo pojačanog sekreta koji se ispostavio da je sasvim normalan na narednom pregledu koji sam radila. Otišla sam je sam želela da uradim kontrolni godišnji pregled i tu je već postalo neprijatno, jer je on krenuo da vređa generalno lekare kako su oni tu na ko zna koji način i da niko tu ništa generalno ne zna, i počeo da hvali sebe, druge da unižava.  Nakon toga je bacio foru u smislu da li ti je visoka stolica, i onda je rekao šta je to za vas Kraljevčanke. Bilo je jako neprijatno“, ističe i zastaje u razgovoru i dodaje da joj je izuzetno emotivno da priča jer je to za nju bilo traumatično iskustvo.

Pregled opisuje kao izuzetno grub i bolan. U našem upitniku je, kako kaže, navela da devojke i njene drugarice na preglede izbegavaju da idu zbog neprijatnosti, bolova i straha.

„Meni je u trenutku pregleda tako zabolelo da nisam mogla ni jauknem. Samo sam se onako ukočila, gde je on počeo da nabraja stvari na latinskom i na srpskom, koje ja apsolutno nisam razumela“, ističe ona čitajući u našem razgovoru dijagnoze i šta je sve pisalo na izveštaju dr Saše Miloševića, dodajući da je krenuo da priča da je boli levi jajnik, gde je krenuo prstima da pritiska taj jajnik, a onda potom i desni.

„Mene je sve bolelo, ja više nisam ni znala šta me boli. Prosto, posle tog grubog pregleda sve me je bolelo. Počeo je da viče, neke reči sam i potisnula, ali je krenuo da prebacuje kako mi devojke stupamo u seksualne odnose, a ne znamo da osetimo simptome. Na moju konstataciju da nisam imala seksualne odnose u skorije vreme, on je rekao – pa dobro, eto da si imala, osetila bi bol. On uvek nađe neki način da opravda to svoje i da izmeni malo priču, jer ja nisam dobila nikakav odgovor na moje pitanje šta da radim dalje, osim što je rekao da za to treba dugotrajno lečenje, odmahnjivajući glavom“, ističe ona.

Nakon razgovora i dajući „brdo“ dijagnoza, između ostalog i kandidu i da se ona proširila i u stomaku i u debelom crevu, Nikolini je Milošević rekao da mora da odradi testove na polno prenosive bolesti, kao i HPV. Na sve to, dodaje, da joj je rečeno da će morati da se radi intervencija grlića materice.

„Na moje pitanje da li je bolno, on se osmehnuo. Meni je taj pregled trajao sat vremena. Nakon toga sam izašla, kako bih sačekala drugaricu, kojoj je isto bio bolan pregled. Plakala sam sve vreme i zvala mamu, baš sam bila uzbuđena. Kada je drugarica izašla, kako je krenula da priča šta joj je govorio, ja sam povezala da su neke stvari vrlo slične i videla da mi je nešto sumnjivo“, ističe.

„Šumadinke, Kraljevčanke, vi dobro podnosite bol, ove ovde iz Novog Sada bi umrle da ih tako boli“

Nakon što su odlučile da idu kod privatnog ginekologa i urade sve analize, Nikolinina drugarica je ipak odlučila da krv i mokraću odnese u Zavod kod ženskog ginekologa da joj samo pregledaju rezultate. Međutim, kako dodaje, opet se zadesilo da je u smeni dr Saša Milošević.

„Na tom pregledu on njoj govori da ima krv u mokraći, ranicu na grliću materice, gde će on lično morati da uradi intervenciju, kao i da joj jedan jajnik uopšte ne funkcioniše. Nakon pregleda je izašla plačući, gde sam joj opet ponovila svoje prethodno iskustvo i naše zajedničko, kao i da to nije istina. Na pregledu je istakla da nema nikakve bolove tog jajnika, gde je opet prokomentarisao – Šumadinke, Kraljevčanke, vi dobro podnosite bol, ove ovde iz Novog Sada bi umrle da ih tako boli. On apsolutno ne prihvata činjenicu da nas nešto ne boli, već na sve načine pokušava da nas ubedi u nešto. Nakon toga joj je prepisao antibiotike, koje sam joj rekla da ne uzima i nakon čega smo odlučile da odemo kod privatnog ginekologa“, kaže ona.

Privatni ginekolog i nove analize – sve savršeno uredno

Nakon odluke da ponove analize i odu kod privatnog ginekologa zajedno, obe su dobile ono što su i mislile – uredne analize.

„Radila sam PAPA test, nemam ništa, baš ni malu neku sitnicu. I drugarici je sve bilo uredno“, dodajući da je bio veliki strah otići kod novog ginekologa jer nikada ništa slično nisu doživele i da im je to bio prvo neprijatno iskustvo sa lekarom.

Nikolina za Tampon zonu lokal kaže da joj prvo iskustvo nije bilo loše, već da je tadašnja doktorka bila malo nezainteresovana i da je otišla na pregled u prvoj godini studija.

Dr Saša Milošević za Tampon zonu: Sve je to maliciozno. Pozovite studentkinje i mene u podkast, na taj način ćemo doći do istine

Kako bismo čuli mišljenje dr Saše Miloševića, pozvali smo ga kako bi čuo neka od svedočenja studentkinja. Na čitanje svedočenja novinara, dr Milošević je rekao da u novembru uopšte nije bilo pregleda zbog studentskog štajka. Uvidom u dokumentaciju studentkinje koja je svedočila i bila na pregledu kod dr Saše Miloševića govorimo kada je pregled obavljen odnosno kog datuma i da je pregled zapravo bio u novembru.

„U novembru mesecu uopšte nije bilo pregleda zbog studentskog štrajka. Bilo je jako malo. Uglavnom su bili sistematski pregledi i uglavnom su te devojke bile nevine. Pošto je bilo gužva, jako malo devojaka je bilo pregledano. Uvidom u medicinsku dokumentaciju možete da se uverite da su to čiste laži“, kaže dr Milošević.

Na naš prekid da imamo uvid u dokumentaciju i izveštaj koji je on potpisao, zamolio nas je da pročitamo dijagnoze koje stoje u izveštaju. Upoređujući izveštaj dr Miloševića i doktora kod koga je privatno odrađen pregled – ne vidi se da su date iste dijagnoze. Na to što imamo uvid u dokumentaciju i privatno obavljenog pregleda, dr Milošević kaže:

„A kako može sad njemu više da se veruje nego meni? Ne razumem, ja stvarno nisam imao nikakve koristi od toga, jer ja ne radim nigde privatno. Došao sam iz inostranstva i zaista, zbog čega bi se verovalo više privatniku nego meni odnosno bilo kom drugom lekaru? Zašto? Kako možete da kažete da je on u pravu, a ja nisam?“, ističe on.

Na naše pitanje da prokomentariše brojna svedočenja studentkinja da su pregledi kod dr Miloševića bili grubi i bolni, dr Milošević kaže da moramo imati crno na belo i da ne možemo reći brojna, iako smo to ponovili i da ćemo pročitati 3-4 primera.

„U mom izveštaju imate obično ginekološki nalaz gde ja pišem da l’ su leva parametrija, desna parametrija…. Uvek ima opis i dijagnoza, tako da zaista, to je sad vrlo teško reći ko je u pravu. Ja u principu smatram da je sve to vrlo maliciozno i nisam baš uveren da je to tačno“, kaže on.

Na kraju je rekao da nije shvatio koji smo deo javnosti, na šta je novinar ponovio medij za koji radi. Dr Milošević je u tom trenutku guglao i video da je reč o podkastu na šta je rekao da možemo da ga pozovemo u podkast, njega i studentkinje, i da ćemo na taj način „doći do istine“. Na pitanje da ponovo prokomentariše svedočenja koja se tiču pregleda, koja su bila bolna i neprijatna, dr Saša Milošević nam je spustio vezu.

Svedočenja iz Niša: Jako me je bolelo, osećala sam se posramljeno

Studentkinja Ana Adamović iz Niša za Tampon Zonu lokal ističe da je bila na svom prvom sistematskom pregledu na prvoj godini studija, pre tri i po godine, kako bi se proverila preventivno, iako sam pregled, kako dodaje, nije bio obavezan. Pregled je obavila u Studentskoj poliklinici u Nišu, kod ginekološkinje dr Simone Dašić.

„Sam pristup ginekološkinje na mom prvom pregledu učinio je da se postidim svog tela, sebe, svojih navika, toga što sam sa 20 godina već imala seksualni odnos. Ta činjenica joj je izgleda dala za pravo da u mene gurne jedan instrument, bez ikakvog upozorenja, iako mesecima nisam imala nikakav odnos. Jako me je bolelo. Sećam se drhtanja na klupi ispred poliklinike. Celo telo mi je drhtalo. Tri godine nisam otišla ni na jedan pregled te vrste, misleći da ću ponovo doživeti neprijatnost“, dodaje Adamović.

Drugi pregled, kod iste ginekološkinje, bio je tri godine nakon pregleda u okviru sistematskog, kako ističe, iz čiste nužnosti jer je primetila da joj menstruacija traje abnormalno dugo – dvadesetak dana.

„Povela sam dečka i mamu sa sobom, iako imam 22 godine i te stvari bi verovatno trebalo sama da radim, ali imala sam strah zbog pregleda od pre tri godine. Ipak, morala sam da odem, jer sam se ozbiljno uplašila. Ista ginekološkinja Simona je bila tu. Znatno prijatnija u odnosu na prošli put, odsečno, ali prijatnija“,  kaže ona.

Kada su u pitanju redovni pregledi, Adamović ističe da je vrlo svesna koliko je važno odlaziti na preventivne preglede, pogotovo kod ginekologa.

„Nažalost, kao u mom slučaju, iako sam sa 20 godina, vrlo mlada, poželela da budem odgovorna prema sebi i svom telu i obavim taj pregled, brzo sam se pokajala, a samo iskustvo me je navelo da nikada više ne posetim ginekologa, to sam učinila tek tri godine kasnije, kada sam mislila da je moje stanje alarmantno, jer ni sama nisam imala izbora nego da odem na pregled i saznam šta mi se dešava. Bolja komunikacija, ljubazni doktori i empatija mogu naglavačke promeniti stav većine devojaka kada je odlazak kod ginekologa u pitanju. Svi najmanje što želimo je da se osetimo posramljenima. Sekunde kada devojka se oseti posramljeno u svojoj koži, na nekom pregledu ove vrste, nikada više neće poželeti da se vrati, a to može prouzrokovati ozbiljne probleme kasnije“, kaže ona.

Na pregled u ginekološku ambulantu Studentske poliklinike u Nišu otišla sam sa poverenjem i bez straha, jer sam smatrala da je to bezbedno mesto za mlade žene koje tek ulaze u redovne ginekološke preglede, priča za Tampon zonu sada već studentkinja doktorskih studija na Univerzitetu u Nišu, koja je zamolila da ostane anonimna, a čiji je identitet poznat redakciji, koja je takođe bila na pregledu kod dr Simone Dašić.

„Doktorka koja me je primila bila je gruba od samog početka. Tokom pregleda sam osećala jak bol, mnogo intenzivniji nego što sam očekivala i ranije iskusila. Kada sam se pobunila i rekla da me boli, umesto razumevanja ili objašnjenja, dobijala sam cinične i negativne komentare, kao da preuveličavam ili sam ’preosetljiva’. Uzorci za Papanikolau test i dodatne analize uzimani su vrlo grubo, bez ikakvog pokušaja da se umanji nelagodnost“, ističe ona.

Studentkinja dodaje da nije imala osećaj da je pacijentkinja kojoj se pruža zdravstvena zaštita, već neko kome se “drži lekcija“.

„Nije bilo pokušaja da mi objasni šta će raditi pre nego što započne pregled, niti da me upozori kada će neki deo biti neprijatan ili bolan. Svaki pokušaj da iskažem nelagodnost bio je dočekan sa vidljivim nestrpljenjem. U ordinaciji Studentske poliklinike bilo je hladno, gotovo neprijatno hladno, a na to mi niko nije skrenuo pažnju niti pokušao da učini pregled makar fizički podnošljivijim. Ležala sam polugola, napeta i u bolu. U takvim uslovima, bez topline, ni doslovne, ni ljudske, pregled je bio još neprijatniji“, kaže ona.

Tokom pregleda doktorka joj je rekla da ima „neke promene na grliću materice“ i da bi bilo najbolje da dođe kod nje u privatnoj klinici u kojoj radi, gde bi mogla detaljnije da je pregleda i gde bi mogla da joj problem reši mnogo brže i lakše nego u Studentskoj poliklinici.

„Ta preporuka me je dodatno uznemirila, jer je došla odmah nakon bolnog i neprijatnog iskustva u državnoj ustanovi, bez jasnog objašnjenja koliko su te promene ozbiljne i da li postoji druga opcija. Nekoliko dana kasnije sam zaista zakazala pregled i otišla kod iste doktorke, ali na privatnu kliniku. Tamo je njeno ponašanje bilo potpuno drugačije, bila je fina i strpljiva, objašnjavala je svaki korak pregleda. Razlika u pristupu bila je toliko drastična da mi je ostavila potpuno zbunjenom“, zaključuje studentkinja iz Niša.

Dr Dašić o svedočenjima studentkinja: Žao mi je

Na svedočenje Ane Adamović, čiju smo ispovest pročitali dok smo radili intervju, ginekološkinja dr Simona Dašić iz niške Studentske poliklinike kaže da ponašanje lekara nije uslovljeno to što je Adamović došla sa mamom i dečkom. Naprotiv, kako dodaje, to je kontra i predstavlja pritisak na lekara.

„Moguće je da je pacijentkinja imala i osećaj neprijatnosti ili bola, ali to da se oseća neprijatno zbog toga što je imala polne – to ne. Pa mi radimo sa devojkama koje su imale polne odnose. To nam je čak i lakše u dijagnostici nego kod devojaka koje nisu. Mada i tu imamo druge sisteme. Ne, žao mi je što je što je imala takav osećaj.

Znate, možda je stvarno doživela to tako iz svojih razloga. Bez obzira koliko se neko trudi, nekada je to tako. Ne znači da ja to prihvatam da je tako, jednostavno, to je bio strah od nepoznatog verovatno, pretpostavljam. Zato je drugi put bilo lakše jer joj nije bilo nepoznato To da li je bilo isto i prvi i drugi put, vrlo moguće, ponašanje lekara, ali njen doživljaj je drugačiji drugi put“, ističe.

Ona kaže da joj je drago da čuje svedočenja studentkinja i ističe da joj je žao što je imala takav osećaj.

„Baš mi je žao i drago mi je da se to izmenilo i dobro je što se izmenilo, jer će nadalje imati sasvim drugačiji stav prema dolasku kod ginekologa“, kaže.

Dr Dašić smo pitali za komentar i svedočenja studentkinja iz Novog Sada koje su na prvom ili nekom drugom pregledu bile upravo kod dr Saše Miloševića, s početka teksta.

„Drago mi je da se stvari pomeraju, da se dešavaju, i da mora da se razmišlja o profesionalnom ponašanju od početka do kraja. Strogo sam protiv toga da se studenti, ili bilo ko, prosleđuje bilo gde. Sve što može da se završi u državnog službi, treba da se završi tu. Zbog nekih, koji prave gluposti, cela branša doživljava nedostatak poverenja i protiv sam toga i striktno sam protiv takvog ponašanja. Nedopustiv je svaki vid diskriminacije“, zaključuje dr Dašić.

A kako bi trebalo da bude

Dr Dašić kaže da za ulazak u studentski dom nije potrebno obaviti obavezan ginekološki pregled, već da je on opcija i da na taj način on ne predstavlja uslov niti obavezu da se uradi.

„Ako hoćemo da gledamo pravno, čak ni sistematski pregledi koje svi fakulteti organizuju, nemaju veze sa ulaskom u studentski dom. Sistematski pregled ne obuhvata samo ginekološki pregled već i opšti pregled, laboratoriju i odlazak u druge službe, jer je ovo prilika da se vidi šta mi sve (kao Studentska poliklinika) nudimo između ostalog.  Ono što jeste bitno da studentkinje shvate je to da one dolaze kod ginekologa svojom voljom da radimo to što je njima potrebno“, dodaje Dašić.

Dr Dašić kaže da svaki pregled kreće od razgovora, uzimanje anamneze, razgovora da li su menstruacije redovne, da li su devojke imale polne odnose te dodaje da se, kod devojaka koje nisu imale polne odnose, ne insistira na rektalnom pregledu, jer je, kako ističe, pacijentkinjama neprijatno i one posle nekad i ne žele da dolaze kod ginekologa, zbog toga što dožive neprijatnost.

Kada se radi, konkretno u Studentskoj poliklinici u Nišu, uzima se PAPA test, klasičan pregled i kolposkopija. Moguće je uraditi i ultrazvuk, posebno kada postoje poremećaji ciklusa. Dr Dašić pregleda i PAPA test, budući da je i citolog i daje upute za briseve koji se rade u Zavodu za javno zdravlje.

Za studentkinje koje imaju prvi pregled dr Dašić ističe da čini sve da on bude prijatan.

„Gde god da sam radila, tražila sam da imam male instrumente (spekulume). To je mnogo bitno, jer prvi pregled ne sme da bude neprijatan. Pacijentkinju ne sme da boli. Ovo je mesto gde se radi najveći broj prvih pregleda, gde studentkinje imaju prvi kontakt sa ginekološkom službom i meni je bitno da ona dođe više puta iza toga. Sve se brzo odvija – od zakazivanja pregleda do samog pregleda, sve brzo zakazujemo i komunikacija je zaista fina“, dodaje ona. Postoji i poseban broj mobilnog telefona, za direktnu komunikaciju.

Brojne studentkinje su u našoj anketi iznele navode da lekari počnu pregled bez ikakve najave ili objašnjenja šta će raditi. Dr Dašić ponavlja da ipak sve mora da krene od razgovora i uzimanja anamneze pacijentkinje i da se sa njom detaljno proverava i objašnjava da taj pregled ne treba da boli.

„Pacijentkinji se objasni da ne treba da očekuje bol, ali može da bude lagano neprijatan, iako se radi sa najmanjim instrumentom, imajući u vidu da je prvi pregled. Ovo je mesto gde se obavlja najveći broj prvih pregleda, tako da se ja zaista trudim da bude što opuštenija kad dođe. U ordinaciji je često i sestra, pošto je naša priroda posla takva da vrlo često ona asistira zbog podizanja stola recimo ili prilikom uzimanja razmaza i tako dalje. Ona je tu da pacijentkinji objasni kako treba da se smesti. Vrlo često se desi da pacijentkinja vidi instrument, što je bitno, ne zato da bi njoj izazvalo strah, nego da bi videla koliko spekulum u stvari nije veliki“, kaže dr Dašić.

Često se dešava da se na pregledu studentkinjama koje kažu da je pregled bolan odgovara – opusti se. Dr Dašić kaže da ona to kaže pre samog pregleda jer će biti manje neprijatno, ne bolno.

„Kada postoji ginekološki problem, taj bol je još intenzivniji. On je prisutan. Onda to ‘Opustite se’ nema efekta jer kada se već stvori bol dolazi do stezanja vaginalnog dela. Treba stati i ne treba ono što može da se uradi za 10 sekundi ili 20, da se uradi za dve sekunde, od plasiranja spekuluma na dalje. Znam da je neprijatno i trudim se da bude što manje neprijatno. Ako nju boli, naravno da će ona imati otpor ka tome, nećemo je ubeđivati da je ne boli“, dodaje ona.

Potrebno je napraviti atmosferu uzajamnog poverenja

U našem upitniku studentkinje su navodile da su se ginekolozi i ginekološkinje čudile na njihov broj partnera i da li jesu ili nisu seksualno aktivne. Dr Dašić ističe da na prvom sistematskom pregledu postoji upitnik koji se popunjava u kome studentkinje navode da li su imale seksualni odnos ili ne, i ako jesu, koliko partnera su imale do tada.

„Nema mesta reakciji. Svaka studentkinja može da kaže i sasvim je normalno da kaže. Ukoliko pacijentkinja dođe sa tegobama vezanim za polni odnos, treba imati profesionalni stav. Tu nema, opet ponavljam, mesta ni za kakve reakcije. To je neprofesionalizam da neko komentariše ’još nije imala polne odnose’. Mi sada imamo mnogo veći procenat onih koje nikada do sada nisu imale polne odnose, ali imamo i one koje su imale šest i više partnera sa 19 godina. Takvo ponašanje lekara odnosno opaske nisu dopustive, jer mogu da izazovu traume“, ističe.

Svaka od studentkinja ima pravo da zna  sve o svojoj dijagnostici, postavljanju dijagnoze i davanju terapije i saveta od strane lekara istog momenta na samom pregledu. Međutim, veliki broj studentkinja iznele su da im je do sada bilo takvo iskustvo da lekari pričaju latinske nazive bolesti bez daljeg objašnjenja o čemu se tačno radi.

„Svaki pacijent zaslužuje odgovor nevezano za granu medicine. U ginekologiji je često prisutno nešto što treba dodatno objasniti pacijentkinji. Ja, na primer, verujte mi, crtam, to bi vam bolje rekle pacijentkinje. Recimo, našli smo nalaz koji je normalan na grliću materice, nakon kolposkopije, i videli smo neku ektopiju. Ektopija je normalan nalaz, ali ako ja kažem ’Vi imate ektopiju’, ona će pomisliti ‘je l’ to nešto strašno’’ i ukoliko ja ostanem samo na tome ‘to je ektopija’, ona će otići i guglati, i pri tome naći 100.000 stvari koje kao mogu da se jave. Biće u neizvesnosti i strahu. To ne sme da se dešava. Objašnjenje od početka do kraja je bitno, jer pacijentkinje imaju pravo da znaju koja je njihova dijagnoza i šta koriste od terapije. Za to je potrebna energija i potreban je profesionalni pristup“, dodaje ona i ističe da je u ovoj situaciji bitno prevoditi simultano medicinske izraze i ne potcenjivati pacijentkinje.

Pacijentkinja ima pravo da kaže da niko ne ulazi na sam pregled i na neometanje istog.

„Ne sme niko da uđe u ordinaciju, ne sme ni da kucne, dok traje pregled u ordinaciji. Treba se naći u ulozi pacijenata i videti da li bi vama bilo prijatno da neko uđe. To nije u redu, da uđe, dok je pregled u toku. Pogotovo je ovo važno kada su u pitanju prvi pregledi – ne da ne treba niko da uđe, već ne treba ništa da se čuje šta se priča u ordinaciji“, dodaje.

U toku našeg razgovora sa dr Dašić, ona je sve vreme isticala da zaista vodi računa o tome kako koristi instrumente prilikom pregleda studentkinja, na šta je više puta ukazala u razgovoru ističući da je često i pitala same pacijentkinje da li ih boli, jer je u celom postupku koji radi, kako ističe, najbitniji je pristup.

U Studentskoj poliklinici u Nišu ima više od 8.000 ginekoloških kartona, dok se sistematski pregledi obavljaju od oktobra do juna. I pored tako velikog broja, broj ginekologa u ovoj ustanovi je dvoje.

Dr Dašić ističe da sve funkcioniše korektno i da nema čekanja za zakazivanje pregleda. Na naše pitanje zbog čega nema urologa za studente u ovoj, ali i drugim poliklinikama širom Srbije, ona ističe da nije organizovano tako na nivou cele zemlje, odnosno da urolozi nisu izdvojeni kao ginekolozi.

„Nije se našla potreba da budu u primarnoj zaštiti, nego isključivo u sekundarnoj i tercijarnoj“, dodaje.