Ograničavanja prava na abortus: Da li treba da se plašimo?

Autorka: Marija Đorić, master politikološkinja, FemIn kolektiv Požarevac

U Jugoslaviji  je abortus bio legalan  i ustavno garantovan još davne 1974. godine, čime je tadašnja država postala jedna od tri zemlje na svetu u kojoj je ženama garantovano pravo  na izbor bilo upisano u najviši pravni akt. Iako su zemlje bivše Jugoslavije nakon raspada nastavile kontinuitet i zadržale legalan prekid trudnoće u svojim pravnim akrima, poslednjih godina sve je vidljiviji porast konzervativnih inicijativa koje otvoreno zagovaraju ograničavanje ili ukidanje reproduktivnih prava žena.

Poslednjih godina u Srbiji jačaju konzervativni narativi koji pravo na abortus dovode u pitanje i označavaju ga kao glavnog krivca za pad nataliteta. U tom kontekstu, pojedine organizacije u Srbiji promovišu uvođenje takozvanog „izraelskog modela“: sistema komisija koje odlučuju o tome da li žena može da prekine trudnoću. Ovaj predlog često se predstavlja kao „odgovor na pad nataliteta“, dok se odgovornost za demografsku sliku prebacuje na žene, njihove odluke i pravo na abortus.

Međutim, iskustva drugih zemalja pokazuju da se restrikcije najčešće ne uvode naglo i direktno, već postepeno: kroz administrativne prepreke, odlaganja, komisije, obavezna savetovanja i zloupotrebu „prigovora savesti“. Upravo zbog toga raste zabrinutost: da li je i u Srbiji moguć scenario u kojem će abortus formalno ostati legalan, ali postati sve teže dostupan u praksi?

Jačanje desnice u Evropi i napadi na reproduktivna prava

Poslednjih godina u Evropi kao i u svetu jača desnica, a paralelno s tim rastu i pokreti koji promovišu i ograničavanje reproduktivnih prava žena. Iako je abortus legalan u većini zemalja Evropske unije, u praksi postoje ozbiljne prepreke i politički pritisci.

U Poljskoj i na Malti abortus je praktično zabranjen, dok su u Mađarskoj uvedene mere koje otežavaju pristup prekidu trudnoće, uključujući obavezne procedure koje imaju za cilj da žene odvrate od odluke.

Primer Hrvatske pokazuje kako se legalno pravo može obesmisliti u praksi: medicinsko osoblje se masovno poziva na „prigovor savesti“, odbijajući da izvrši abortus čak i kada je on dozvoljen zakonom. Ovaj trend povezan je sa jakim uticajem katoličke crkve i konzervativnih struktura u javnom prostoru.

Slučaj Mirele Čavajde: kada „prigovor savesti“ ugrožava zdravlje

Jedan od najpoznatijih slučajeva iz Hrvatske, koji je skrenuo pažnju  javnosti na posledice zloupotrebe prigovora savesti jeste slučaj Mirele Čavajde iz 2022. godine. Mirela  u 24. nedelji trudnoće saznala da plod ima progresivni tumor na mozgu i minimalne šanse za preživljavanje.
U Hrvatskoj je prekid trudnoće nakon desete nedelje moguć samo uz odobrenje komisije. Čavajda se obratila lekarima u Kliničko-bolničkom centru u Zagrebu, ali komisija je donela odluku da se trudnoća nastavi i da se pokuša lečenje. Kako su dani prolazili, a Mirela nije dobijala mogućnost da prekine trudnoću, jedini izlaz postao je javni pritisak.

Tek nakon medijske pažnje i protesta nevladinih organizacija širom zemlje, Mirela je dobila odobrenje , ali ne u Hrvatskoj, već u Sloveniji, jer su se lekari u Zagrebu pravdali da nemaju opremu za zahvat. Ovaj slučaj pokazao je kako formalno legalan abortus može postati nedostupan, naročito kada se pravo žene uslovljava komisijama, odlaganjem i moralno-religijskim pritiscima.

Uticaj konzervativnih i crkvenih struktura u Hrvatskoj ogleda se i kroz javne akcije poput takozvanih „molitvi“ koje se svake subote održavaju na trgovima širom zemlje. Ove akcije, u kojima uglavnom učestvuju muškarci tzv.”klečavci” kako ih protivnici često nazivaju, predstavljaju protest protiv abortusa i zahtev za povratkom „tradicionalnih vrednosti“ u kojima je žena podređena muškarcu. Ove molitve organizuju se u okviru projekta „Muževni budite“, katoličke inicijative „Vitezovi bezgrešnog srca Marijinog“.

Severna Makedonija: komisije, čekanje i obavezna savetovanja

Primer Severne Makedonije pokazuje kako se ograničenja mogu uvesti i kroz zakonodavne procedure. Iako je abortus legalan, 2013. godine usvojen je Zakon o prekidu trudnoće koji je značajno otežao pristup. Zakon je predviđao formiranje Drugostepene komisije koja odlučuje o zahtevima, obavezno savetovanje, trodnevno čekanje.

Organizacije civilnog društva upozoravale su da ovakve mere imaju jasan cilj: odugovlačenje procesa do trenutka kada abortus više nije moguć ili psihološki pritisak da žena odustane. Pod pritiskom javnosti, zakon je 2019. godine izmenjen: ukinuto je obavezno savetovanje i trodnevno čekanje, a olakšan je pristup i u slučajevima silovanja, gde je izjava žrtve postala dovoljna. Ipak, činjenica da se pitanje abortusa i dalje politizuje u Makedoniji ostavlja prostor za strah da bi restrikcije mogle biti ponovo uvedene

Srbija: liberalan zakon, ali rastući pritisci

Srbija ima jedan od liberalnijih zakona u regionu: prekid trudnoće je legalan do desete nedelje, dok je nakon toga moguć samo u izuzetnim slučajevima predviđenim zakonom.

Međutim, događaji u Hrvatskoj i Makedoniji izazivaju uznemirenost, posebno jer zagovornici ograničavanja abortusa u Srbiji dobijaju sve veći prostor u medijima. Retorika „brige o porodici“ često prikriva nameru da se žene kontrolišu i da se njihova reproduktivna autonomija pretvori u političko pitanje. Ograničavanje abortusa ne znači zaštitu života, već smanjenje dostupnosti zdravstvene zaštite i povećanje rizika po žene.

Konzervativne organizacije u Srbiji često iznose tvrdnje da se godišnje izvrši između 150.000 i 200.000 abortusa i da je Srbija „izgubila grad veličine Beograda“.MMeđutim, podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, koje prenosi Istinomer, govore drugačije: u periodu od 2018. do 2022. godine evidentirano je ukupno 44.425 legalno izvršenih abortusa.

Važno je naglasiti da ne postoje objedinjeni javni podaci o abortusima na privatnim klinikama, što omogućava manipulacije brojkama i stvaranje moralne panike. Takvo iznošenje paušalnih statistika dovodi javnost u zabludu i skreće pažnju sa realnih razloga pada nataliteta: ekonomske nesigurnosti, loših uslova rada, odlaska mladih, nedostupnosti vrtića i sistemskog odsustva podrške roditeljstvu.

Foto: Ljiljana Todorović Jovanović (Femin kolektiv)

„Izraelski model“: šta zapravo znači komisija za abortus?

Među pro-life organizacijama, izraelski model komisija za okončanje trudnoće često se navodi kao „primer dobre prakse“. U Izraelu abortus jeste legalan, ali pod kontrolisanim uslovima: prekid trudnoće odobrava komisija koju čine dva lekara i socijalni radnik.

Komisija odobrava abortus u slučajevima kada je žena mlađa od 18 ili starija od 40 godina, kada je trudnoća posledica silovanja ili incesta, kada postoje medicinski razlozi ili kada trudnoća ugrožava fizičko ili mentalno zdravlje žene. Takođe, zakon predviđa mogućnost abortusa ukoliko je žena zatrudnela van braka.

Ovakav sistem u praksi znači da žena mora da opravdava svoju odluku pred komisijom i da govori o ličnim okolnostima, bračnom statusu i načinu začeća, što je ponižavajuće i narušava dostojanstvo. Time abortus prestaje da bude zdravstvena usluga i postaje administrativni proces u kojem institucije odlučuju umesto žene.

Reforma iz 2022: čak i Izrael smanjuje ponižavajuće procedure

Komisije u Izraelu godinama su bile kritikovana kao zastarele i besmislene, jer su u praksi gotovo uvek odobravale abortus. Zbog toga je 2022. godine zakon izmenjen tako da žene više ne moraju da se pojavljuju pred komisijom, već mogu da dostave dokumentaciju online.
Ministar zdravlja Nican Horovic izjavio je tom prilikom da se izmenama „jača pravo na telo i život žene“, uz obrazloženje da su prethodne metode zastarele. Ovo jasno pokazuje da se čak i u Izraelu komisije reformišu u smeru veće dostupnosti i manje institucionalne kontrole.
Pokušaji dodatnog ograničavanja abortusa u Izraelu dolaze uglavnom iz verskih i konzervativnih krugova. Mediji su ranije prenosili izjave rabina koji su tvrdili da se u Izraelu godišnje izvrši oko 50.000 abortusa i da je ukupan broj abortusa „veći od broja izgubljenih života u Holokaustu“. Ovakve izjave predstavljaju ekstremnu manipulaciju i instrumentalizaciju istorijske traume radi kontrole ženskih tela.

Statistika demantuje mit: komisije ne sprečavaju abortuse

Zvanični podaci koje prenosi Jerusalem Post, pozivajući se na Izraelski centralni biro za statistiku, pokazuju da je tokom 2023. godine podneto 15.173 zahteva komisiji. Prema istom izvoru, komisije su odobrile čak 99,5% zahteva, što pokazuje da one ne funkcionišu kao realna prepreka, već kao administrativna i psihološka barijera. Broj odobrenih abortusa povećao se za oko 10% u odnosu na prethodne godine, što dodatno potvrđuje besmislenost ovakvog sistema.

Jerusalem Post navodi i da je stopa abortusa u Izraelu 8,9 na 100 rođenih, dok je prosek Evropske unije 21 na 100 rođenih. Međutim, niža stopa abortusa u Izraelu ne proizlazi iz postojanja komisija, već iz demografskih, kulturoloških i sistemskih razlika, uključujući organizaciju zdravstvene zaštite.

Da li je „izraelski model“ realna opasnost za Srbiju?

Iskustva iz Hrvatske i Severne Makedonije pokazuju da reproduktivna prava mogu biti ugrožena čak i kada abortus formalno ostane legalan. Prigovor savesti, komisije i odlaganja predstavljaju mehanizme kontrole koji najviše pogađaju žene u ranjivim situacijama: siromašne, mlade, žene iz ruralnih područja i one koje nemaju mogućnost da putuju ili plate privatne klinike.

Zbog toga bi uvođenje komisija u zemlji poput Srbije, gde je abortus trenutno dostupan u okviru relativno liberalnog zakona, predstavljalo ozbiljan korak unazad. Takve mere ne bi „štitile porodicu“, već bi uvodile institucionalno kažnjavanje i ponižavanje žena, dok bi rizik od nesigurnih abortusa rastao. Tragedije iz Poljske, gde su žene umrle jer su lekari odbijali abortus čak i kada je zdravlje bilo ugroženo, predstavljaju upozorenje šta se može dogoditi kada ideologija postane važnija od medicine i ljudskih prava.

Evropski trendovi: podrška inicijativama za dostupniji abortus

Dok konzervativne struje pokušavaju da ograniče pravo na izbor, u Evropskoj uniji istovremeno jačaju inicijative koje nastoje da ženama obezbede bezbedniji i lakši pristup abortusu. Na inicijativu organizacije „My Voice, My Choice“, Evropski parlament je u decembru 2025. godine podržao osnivanje fonda koji bi omogućio ženama iz svih zemalja EU da izvrše abortus u državama članicama gde je on legalan.

Ovakve inicijative potvrđuju da pravo na abortus nije pitanje morala i očuvanja porodice , već pitanje zdravlja, dostojanstva i osnovnih ljudskih prava.

Iako Srbija trenutno ima liberalan zakonski okvir, rastući uticaj konzervativnih organizacija i širenje dezinformacija u javnom prostoru pokazuju da reproduktivna prava nisu zagarantovana jednom zauvek. Iskustva iz regiona i Evrope jasno pokazuju obrazac: prava se retko ukidaju preko noći. Mnogo češće se urušavaju postepeno: kroz „tehničke“ procedure, komisije, pritiske i normalizaciju ideje da žena mora da opravda sopstvenu odluku.

Zato ključno pitanje nije da li je abortus danas legalan, već koliko će dugo ostati stvarno dostupan. Ako se na prve pokušaje ograničavanja ćuti, sutra će pravo na izbor postati privilegija, rezervisana samo za one koje imaju novac, veze ili mogućnost da odu u drugu zemlju. Reproduktivna prava se ne gube odjednom. Ona se gube onda kada prestanu da se brane.