Da budeš to što jesi: Roditelji i prihvatanje dece nakon autovanja

Kako da budeš to što jesi, a da te ceo svet zbog toga ne zamrzi?
Ovo je pitanje kojim se bavi dokumentarni film „Da budeš to što jesi” u kom govore roditelji dece, koja pripadaju LGBT+ zajednici, o tome kako su saznali za njihov identitet, o procesu prihvatanja i životu nakon autovanja. Ideja za film nastala je kada je Milici Crkvenjakov, omladinskoj radnici Kolektiva Mana i autorki profila Draga devojčice, drugarica prepričavala reakcije svojih roditelja nakon što im se autovala. „Njeno autovanje nije prošlo sjajno. Ništa nije mogla da im kaže, a da samo ne produbi mišljenje da je biti kvir nešto ‘što je došlo sa Zapada’.”

U rad na filmu se Milica priključila još jedna producentkinja Dina Bajrektarević, koordinatorka programa Kolektiva Mana. Njen otac je u ovom filmu prvi put javno podelio svoje iskustvo o životu nakon ćerkinog autovanja. Želeo je da ostane anoniman, pa je njegovo potresno pismo pročitala Dina. „Ovaj film je imao posebnu emotivnu težinu za mene, jer je to bio prvi put da je moj tata ispričao svoju priču naglas – iako sam mu ja posudila glas. Proces je za mene bio duboko emotivan, jer su priče koje smo slušali bile vrlo lične i ponekad teške”, kaže ona za Tampon zonu.

Sa čim se suočavaju roditelji?

Priče roditelja koji su učestvovali u ovom dokumentarcu pokazuju da su svi prošli kroz slične faze i dileme. Njihova ispričana iskustva mogu pružiti ogromnu podršku onima koji sada prolaze kroz proces autovanja dece, jer šalju poruku da nisu sami i da je snagu moguće pronaći u zajedništvu.
Najčešće reakcije roditelja neposredno nakon autovanja su: osećanje šoka, nesigurnosti i straha za budućnost deta. Hoće li moje dete biti sigurno; Kako će reagovati šira porodica, prijatelji, škola; Kako ćemo se nositi s predrasudama – samo su neka od pitanja koja se tada mogu javiti.

Pod pritiskom konzervativnih sredina, neki roditelji se suočavaju s osećanjem gubitka kontrole nad
svojim detetom, a neki osećaju strah zbog društvene stigme, mogućeg nasilja ili odbacivanja njihovog deteta od strane šire zajednice. Dina objašnjava da u kasnijem procesu roditelji doživljavaju nove izazove poput onih kako da pruže podršku detetu u svetu punom diskriminacije ili kako da se osnaže za suočavanje sa reakcijama okoline. „Mnogi budu i u dilemi kako da balansiraju između želje da zaštite svoje dete i potrebe da ga oslobode, prihvate i podrže u njegovom identitetu.”Kao ključan faktor u procesu autovanja izdvaja se – vreme. „Mnogi roditelji prolaze kroz proces prihvatanja u fazama – od negiranja ili šoka do postepenog prihvatanja i podrške. Tokom vremena, sa većim razumevanjem, educiranjem i razgovorima sa svojom decom, roditelji mogu da smanje svoje strahove i nesigurnosti. Vreme omogućava i detetu da izgradi svoju unutrašnju snagu i sigurnost, čime se stvara dublja međusobna povezanost i podrška”, kaže Dina.
Za sve to vreme, dodaje ona, važno je da roditelji budu spremni da priznaju da nemaju uvek odgovore na sva pitanja. Iskrenošću i spremnošću na učenje o „novom identitetu” svog deteta, roditelji mogu postati snažni saveznici.

Roditelji teško govore o autovanju dece

Milica za Tampon zonu kaže da su od početka znale da će najveći izazov biti pronaći roditelje koji su spremni da govore o autovanju dece.

„Razumljivo je da ljudi ne žele da učestvuju i da se plaše. U Srbiji je vrlo verovatno da bi naišli na osudu, vređanje, pretnje… Čak smo i nudile punu anonimnost, što je Dinin tata iskoristio, ali ni to nije pomoglo da se poveća broj prijavljenih roditelja.”

Kako se osećaju mladi?

Sagovornice Tampon zone ističu da je većina mladih, koji odluče da podele svoj identitet, već došla do određenog nivoa prihvatanja sebe, ali da to ne čini situaciju lakšom, jer je veoma snažan i strah od gubitka podrške najbližih. „Odluka da se autuje uvek nosi sa sobom ogromnu emotivnu težinu, jer se suočavamo sa mogućnošću da budemo odbijeni od onih koji su nam najbliži.” Kao najveći strah kod mladih koji žele da se autuju navode – strah od nasilja. „Nažalost, nasilje, a posebno ono nad marginalizovanim grupama poput LGBTIQ+ zajednice, često je normalizovano kroz šale, društvene norme i način odgoja. To stvara dodatni pritisak na mlade i komplikuje proces autovanja, jer se osećaju suočeno sa pretnjama koje dolaze i od strane porodice i od šire zajednice”, kaže Dina.
Zbog toga se, dodaje ona, ova dva straha – od odbacivanja bližnjih i nasilja u društvu – prepliću i stvaraju ozbiljan emotivni i psihološki izazov tokom procesa autovanja.

Strah od reakcije društva otežava autovanje

Iako se percepcija LGBTIQ+ zajednice na Balkanu promenila u poslednjih desetak godina, sagovornice Tampon zone misle da te promene nisu dovoljne da stvore inkluzivno i sigurno okruženje za sve.

U nekim delovima našeg regiona došlo je do promene zakonodavstva i povećanju inicijativa za
podsticanje vidljivosti i poboljšanje položaja pripadnika ove zajednice. Tradicionalna i konzervativna uverenja u društvima Zapadnog Balkana, međutim, i dalje igraju značajnu
ulogu u mnogim sferama života. Za decu koja se suočavaju sa prihvatanjem sopstvenog identiteta, a posledično i željom za autovanjem taj društveni kontekst je poseban izazov. Dina kaže da kod nas postoje duboko ukorenjene predrasude i diskriminacija, koje utiču na svakodnevni život LGBT+ zajednice. Naše sagovornice ističu da su društvo/sredina u kojoj živimo i naši roditelji međusobno povezani i isprepleteni, pa pri autovanju nije pritisak samo u tome da li će nas prihvatiti naša primarna porodica, već i kako ćemo nadalje funkcionisati u svetu ispunjenom homo, bi i transfobijom (strahom ili averzijom prema grupama različite seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta).

„Mnogi mladi ljudi, čak i kada su sigurni u ljubav i podršku svojih roditelja, suočavaju se sa strahom odreakcije šire zajednice – bilo da je reč o prijateljima, kolegama, učiteljima ili članovima porodice. Na Balkanu, gde je još uvek vrlo prisutna stigmatizacija i marginalizacija LGBTIQ+ osoba, mladi se često suočavaju s predrasudama, uvredama i nasiljem, što dodatno komplikuje proces autovanja, čak i u okruženju koje bi moglo biti podržavajuće”, navodi Dina i dodaje da tako mladi mogu autovanje doživeti i kao mogući izvor konflikta i odbacivanja.
„Strah od društvenih reakcija, poput osude, može stvoriti emocionalnu blokadu kod mladih.”

Podrška mladima iz LGBT+ zajednice i njihovim porodicama

Sagovornice Tampon zone naglašavaju da u našem regionu nisu dovoljno razvijene psihološka
institucionalna podrška za porodice koje prolaze kroz proces autovanja, ali da državamože imati ključnu ulogu kroz unapređenje svog delovanja u određenim segmentima.
– Edukacija i senzibilizacija: Implementiranje obaveznih edukativnih programa u škole i na radna mesta koja će osnažiti razumevanje rodnih i seksualnih različitosti, smanjiti stigmatizaciju i predrasude, i stvoriti sigurno okruženje za sve; edukacija roditelja o pružanju podrške deci tokom procesa autovanja
– Psihološka i socijalna podrška: Obezbeđivanje finansijske i druge podrške organizacijama koje se bave pružanjem psihološke i savetodavne pomoći porodicama; usmeravanje zdravstvene i socijalne službe na pružanje specijalizovane usluge za LGBTIQ+ osobe i njihove porodice, kako bi se lakše nosili sa izazovima koje donosi proces autovanja
– Pravna zaštita: Donošenje zakona koji štite LGBTIQ+ osobe od diskriminacije i nasilja i omogućava im jednaka prava, uključujući pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i zapošljavanju; implementiranje mehanizama za prijavljivanje nasilja i diskriminacije
– Podrška zajednici: Podrška razvoju sigurne i inkluzivne zajednice kroz subvencionisanje i promovisanje organizacija koje rade sa LGBTIQ+ zajednicom
– Podrška kroz medije: Promovisanje pozitivnih priča i primera kroz medije; finansiranje kampanja kroz medije, koje podstiču inkluziju i toleranciju

Nakon rada na ovom filmu, ali i kroz svakodnevni rad na temama u vezi sa LGBT+ zajednicom, Dina i Milica zaključuju da bez institucionalne i psihološke podrške, proces autovanja i dalje može biti veoma težak za mnoge porodice, pa je važno da se nastavi rad na razvoju sistema koji podržava i decu i njihove roditelje kroz sve faze ovog izazovnog procesa.
O psihološkom aspektu procesa autovanja, kao i različitim osećanjima i doživljajima roditelja i dece u filmu govori psihološkinja Vedrana Mirković.

Ne propustite epizodu Tampon zone o ovoj temi, u kojoj je Vedrana gostovala sa Milanom NIkolićem, filologom i voditeljem Insajder TV.