Poverenica dodelila medijske nagrade za toleranciju: Ove priče su obeležile godinu za nama

Dan uoči Međunarodnog dana tolerancije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) dodelili su, po deveti put, medijske nagrade za toleranciju.

U tri kategorije – štampani, elektronski i onlajn mediji – nagrađeno je 10 izveštaja i priloga na temu borbe protiv diskriminacije i promovisanja tolerancije i ravnopravnosti u društvu.

I ove godine nagrađene su priče koje obuhvatuju brojne teme o osobama s invaliditetom, deci, siromašnima, LGBT zajednici, bivšim osuđenicama, verskim i nacionalnim manjinama…

Većini je zajedničko jedno – nedostaje im podrška države.

Sistem ne vidi decu čije su majke ubijene

Jedan od dobitnika prve nagrade u kategoriji onlajn medija je novinar Aleksandar Đokić za tekst „Sistem socijalne zaštite u Srbiji: Šta se dešava sa decom žrtava femicida” objavljenom na sajtu nedeljnika Vreme.

„Pripremajući se za rad na ovoj temi, naišao sam na mali broj tekstova o deci koja su preživela femicid u svojoj porodici. Polazna tačka bila mi je šta se sa tom decom dešava”, kaže Aleksandar.

„Femicid, kao rodno zasnovano ubistvo učinjeno prema ženama, ostaje ‘nevidljivo’ u kontekstu porodičnih odnosa i posledica koje ostavlja po decu čije su majke žrtve” – piše u nagrađenom tekstu, a Aleksandar kaže da je jedan od zaključaka da ova deca nisu prepoznata u sistemu socijalne zaštite.

Tokom istraživanje teme, na prve prepreke je naišao kada je trebalo da dođe do konkretnih podataka o deci čije su majke ubijene.

„Do odgovora nisam došao, jer statistiku nemaju ni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, ni Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, niti Republički zavod za socijalnu zaštitu. Nedostatak podataka jasno pokazuje da se o deci žrtvama femicida niko ne brine.”

On za Tampon zonu kaže da je rad na priči bio intenzivan i jako emotivan, a da je njegova odgovornost kao novinara „da pita i da dobije odgovore, kao i da vrši pritisak i nada se da će doći do promena u skorijoj budućnosti.”

Ovaj tekst Aleksandar je pisao kao završni rad u okviru Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije, pod mentorstvom novinarke Tamare Skrozze.

Prvo mesto u ovoj kategoriji sa Aleksandrom deli Slađana Grnčarski, autorka teksta „Zauvek deca” objavljenog na sajtu Udruženja novinara Srbije.

Slađanina priča bavi se nedostatkom sistemske podrške i inkluzije osoba sa mentalnim oboljenjima i intelektualnim poteškoćama, zbog čega su im onemogućeni dostojanstveni životi i samostalno funkcionisanje.

Priča o siromašnim ženama koje je država izneverila

Za razliku od Aleksandra koji nije mogao da dođe do podataka za svoju priču, novinarka portala 021.rs Dragana Prica Kovačević tražila je i analizirala niz podataka o ženama i novcu – koliko postoji korisnica socijalne pomoći, koliki je udeo žena među zaposlenima, koliko nekretnina poseduju žene, u kom procentu traže podelu imovine posle razvoda…

Sve to uz razgovore sa ekspertkinjama, ali i ženama koje se suočavaju sa problemom siromaštva, uobličila je u tekst „Ućutkane oskudicom: Kako siromaštvo isključuje žene u Srbiji iz demokratskih procesa”, koji je u kategoriji onlajn medija zauzeo drugo mesto.

„Srbija beleži porast siromaštva koje disproporcionalno pogađa žene, posebno samohrane majke, penzionerke i one koje žive na selu” navodi se u tekstu.

Ova pojava naziva se još i „feminizacija siromaštva”, a ono što je Draganu navelo da se njom bavi jeste što se o tome malo zna, „a nesporno je da je stopa siromaštva veća kod žena nego kod muškaraca i da ih to, na neki način, isključuje iz demokratskih procesa.”

„Ne možete da mislite na to za koju ćete stranku da glasate, ako su vam misli preokupirane time da li će vaša deca imati šta da jedu”, objašnjava Dragana za Tampon zonu.

U fokusu njene nagrađene priče su žene koje su najčešće nevidljive i retko dobijaju priliku da pričaju o sebi, poput fizičkih radnica i žena iz neformalnih naselja.

„Bilo mi je važno da se kroz njihove priče prikaže kako se divlji kapitalizam i patrijarhat prepliću – kroz jeftinu radnu snagu, neplaćeni rad koji gotovo uvek spada na žene i razne oblike diskriminacije, nasilja i eksploatacije. Sve to zajedno dovodi do socijalne isključenosti, ograničenog pristupa informacijama i, na kraju krajeva, isključivanje iz demokratskih procesa. Osim toga, priča je pokazala kako je te žene, pre svega, izneverila država, a potom i mi kao društvo.”

Osuđenici nakon izlaska iz zatvora prepušteni sami sebi

Kada osuđenici odsluže kaznu i izađu iz zatvora, osim jednokratne novčane pomoći, nemaju podršku sistema za resocijalizaciju. Mnogi od njih završe na ulici, ne mogu da nađu posao ili nemaju lične karte – pokazuje priča „Bivši osuđenici nakon izlaska iz zatvora prepušteni sami sebi” Ganje Nikolić za Niške vesti, koja je osvojila treće mesto u kategoriji onlajn medija.

Za potrebe priče Ganja je razgovarala sa čovekom koji je na služenje kazne otišao zbog uzgajanja marihuane nakon što je otkriven karcinom njegovoj majci.

Ganja ističe da se, pre hapšenja, njen sagovornik bavio poljoprivredom, te da je njegova priča drugačija od uobičajenih, jer je to mogao da nastavi i nakon odsluženja kazne. Međutim, dodaje da se mnogi bivši osuđenici suočavaju sa brojnim problemima nakon izlaska iz zatvora, poput neposedovanja ličnih dokumenata ili smeštaja.

„Prvenstveno mi je važno što postoje ljudi koji imaju sluh za lica koja su odslužila kaznu, što mislim da nagrada Poverenice i pokazuje. Radeći na temi, uočila sam da ne postoje sistemsko rešenje za probleme bivših osuđenika i konkretna ustanova koja brine o njima nakon odslužene kazne”, kaže Ganja.

Nagrade Poverenice za zaštitu ravnopravnosti dodeljuju se za medijsko promovisanje vrednosti poput ravnopravnosti, tolerancije, zatim suzbijanje predrasuda i stereotipa prema manjinskim, marginalizovanim i ugroženim grupama, kao i podizanje vidljivosti institucije Poverenika.

Ostali ovogodišnji dobitnici nagrade Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i OEBS-a su:

– Olivera Milošević za tekst „Vlasi kolateralna šteta u slučaju ubistva Danke Ilić” (list Politika)

– Stefan Slavković za tekst „Izbor između autentičnosti i bezbednosti, ili zašto je teško biti (mlada) LGBT osoba” (magazin Liceulice)

– Amela Bajrović za reportažu „Kad džube i mantija spoje ljude” (portal Freemedia.rs)

– Tamara Stojanović za prilog „Molbe nema ko da čuje: Roditelji već 10 godina mole za zakon o roditelju-negovatelju” (TV N1)

– Jovana Uhrin (TV Una) i Tanja Komarica (TV Blic) za dokumentarni film o mladiću sa Daunovim sindromom