Nazad na blog 06 окт 2023 |

Proizvodi za menstrualnu higijenu u Srbiji sve skuplji – kao da su hir, a ne osnovna potreba

Iako su neophodni zbog biološkog procesa skoro svake žene – proizvodi za menstrualnu higijenu ne samo što se još uvek oporezuju po opštoj stopi PDV-a od 20 odsto, nego iz godine u godinu poskupljuju. Ako ne mogu da priušte neophodne proizvode, mnoge žene mogu ugroziti svoje zdravlje.

Piše: Danica Đokić

“U blizini mog sela nema nijednog Lilly-ja ni DM-a gde se uloške mogu naći po nekoj nižoj ceni”

“Primetila sam da u poslednje vreme ređe menjam uloške i trudim se da “štedim” jer su sve skuplji”

“Kako je moguće da nešto što nam je toliko često potrebno i što je za jednokratnu upotrebu toliko poskupljuje”

“Meni je nekad potrebno i više pakovanja, a gdee je novac za lekove protiv bolova?”

Ovo su samo neka od svedočenja i komentara žena na temu proizvoda za menstrualnu higijenu, koji su poslati Tampon zoni. Koliko su ovi proizvodi zapravo poskupeli i koliko su dostupni ženama iz različtih društvenih grupa?

Ako muškarac u Srbiji danas zaradi prosečnu platu (zvanično je 83.780 dinara), žena će zaraditi 71.632 dinara, jer je zarada žena, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), 14,5 odsto niža.

Od svoje plate žena mesečno mora da izdvoji i deo novca za proizvode za menstrualnu higijenu, koji, prema podacima RZS, poslednje dve godine stalno poskupljuju.

Osim toga, ovi proizvodi se, prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost (PDV), oporezuju po opštoj stopi – 20%, dok se na primer, po posebnoj stopi PDV-a od 10% – oporezuju osnovne životne namirnice (hleb, mleko, brašno…), ali i lekovi, dnevne novine, hotelski smeštaj, ulaznice za bioskope i pozorišta.

Skupi proizvodi za menstrualnu higijenu dovode do tzv. „menstrualnog siromaštva” – otežanog ili onomegućenog pristupa ulošcima, tamponima i drugim proizvodima koji su neophodni ženama.

Zbog toga – tvrde žene koje se ovom temom bave, jer zvaničnih i institucionalnih istraživanja i podataka još uvek nema – neke žene „štede” upravo na ovim proizvodima, čime ugrožavaju ličnu higijenu i sopstveno zdravlje.

„Taj problem je evidentan. Ne bi trebalo da postoji dilema da se proizvodi za menstrualnu higijenu oslobode poreza ili da se on bar smanji”, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković u našoj poslednjoj epizodi.

Poverenica traži smanjenje poreza

Poverenica je objasnila i da kupovina proizvoda za menstrualnu higijenu nije „nikakav luksuz i nikakav hir”, već „apsolutno jedna životna potreba devojke ili žene. To je ono što je biološka razlika”, dodajući da se stopa po kojoj se oporezuju mora smanjiti, jer se radi „o nejednakim troškovima života za muškarce i za žene”.

Zato je kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u avgustu ove godine podnela predlog Ministarstvu finansija da se u Srbiji smanji visina poreza na ove proizvode kako bi se iskorenilo menstrualno siromaštvo.

Dok institucije ne pružaju adekvatan odgovor na ovaj problem, pojedine žene odlučile da su da pokrenu promene u svojim sredinama.

Proizvodi za menstrualnu higijenu se u većem delu sveta ne smatraju osnovnom ljudskom potrebom, ističe Jovana Mrdalj iz Ženske inicijative „Roze zastava” uz čiju je pomoć Filozofski fakultet u Novom Sadu, prvi u Srbiji, uveo besplatne higijenske uloške za studentkinje.

Jovana Mrdalj smatra da takve akcije mogu biti primer svim drugim institucijama i kaže da su devet fakulteta i dve srednje škole u Srbiji uvele besplatne uloške.

Porez na roze u Srbiji

„Pink taksa ili porez na roze predstavlja tržišni fenomen koji pogađa žene. Iako faktički nije ni roze ni taksa, ona predstavlja specifične i diskriminatorske cene proizvoda i usluga koje su namenjene ženama”, objašnjava ona.

Mnoge devojke nemaju mogućnost da redovno kupuju proizvode za menstrualnu higijenu koji im odgovaraju zbog visoke cene, pokazuju istraživanja ove inicijative, kaže Mrdalj i dodaje:

„Veliki broj studentkinja bira između menstrualnih proizvoda i drugih potrepština. Porez na roze tako utiče i na kvalitet života žene i njeno zdravlje ukoliko ne koristi proizvod koji odgovara njenim potrebama.”

Koliko je poskupljenje?

Poslednjih nekoliko godina ljudi su već navikli na neprijatna iznenađenja zbog cena u prodavnicama. Zbog visokih cena, mnogi su morali da se odreknu proizvoda koje su koristili i zamene ih pristupačnijim. Međutim, veliki skokovi zabeleženi su i u cenama stvari bez kojih jednostavno – ne možemo.

Od novembra 2021. do oktobra 2022. cene kozmetičkih i proizvoda za ličnu negu i higijenu (u koje spadaju proizvodi za menstrualnu higijenu) povećane su čak za 24,6%, pisao je BBC na srpskom.

Od tada do avgusta 2023. isti proizvodi poskupeli su za gotovo 10% – potvrdili su za Tampon zonu iz Republičkog zavoda za statistiku.

To znači da ako je pakovanje uložaka od deset komada 2021. koštalo 250, danas košta 340 dinara. Pakovanja od dvadeset komada, mnogim ženama neophodna pri obilnim ciklusima, dostižu cene i do 650 dinara.

Do oktobra prošle godine – pre novog poskupljenja – prema istraživanju organizacije Gender Knowledge Hub, žene su izdvajale više od 8.000 dinara godišnje za neophodne proizvode za menstrualnu higijenu.

Kako novija istraživanja izostaju, Tampon zona je izračunala da žena u Srbiji danas jedan uložak prosečno plati 25 dinara, dok je pre dve godine plaćala 17, odnosno da pakovanje od 10 uložaka plati 80 dinara više nego 2021.

Ova računica je pokazni primer, a uložak je uzet kao glavni proizvod, jer je 85% žena u TZ anketi reklo da najčešće koristi upravo ovu vrstu menstrualnih proizvoda. Za procenu cene koristile smo informacije o cenama 14 različitih pakovanja Libresse, Always i Naturella uložaka, sa zvaničnog sajta Maksija, najvećeg trgovinskog lanca kod nas, u oktobru 2021. i oktobru 2023.

Stanje u regionu i svetu

Srbija i Albanija u regionu i dalje drže prvo mesto po stopi oporezivanja proizvoda za menstrualnu higijenu (20%).

Na Kosovu porez na ove proizvode iznosi 18, a u Bosni i Hercegovini 17 odsto, piše Radio Slobodna Evropa.

Jovana Mrdalj ističe da je tokom pandemije koronavirusa u Hrvatskoj porez na  proizvode za menstrualnu higijenu sa 25 smanjen na 13 odsto, a da postoje inicijative i da se smanji na pet odsto.

Po zakonu od 1. januara ove godine, Crna Gora oporezuje proizvode za menstrualnu higijenu i dečje pelene po stopi od sedam odsto. Najmanji porez ima Severna Makedonija – pet odsto.

Kada je reč o primerima u svetu, „Škotska je pokrenula pilot projekat dodele besplatnih higijenskih proizvoda ženama lošeg materijalnog stanja i tako je prva u svetu zakonski zaštitila pravo na besplatne proizvode tokom menstruacije”, ističe Jovana Mrdalj.

Navodi i primer iz Nemačke, gde se proizvodi za menstrualnu higijenu oporezuju stopom od 19, a knjige 7 odsto. Zato je Female Company, u znak protesta, počela da prodaje tampone u knjigama, pod nazivom The Tampon Book.

Velika Britanija ukinula je porez na menstrualne proizvode, a na Novom Zelandu i u Keniji oni se dele besplatno u školama, piše Radio Slobodna Evropa.

Nekoliko fakulteta i srednjih škola širom Srbije obezbedilo je besplatna sredstva za menstrualnu higijenu, isključivo zahvaljujući angažovanjima pojedinki koje su rešile da u svojim sredinama naprave promenu – kao što je rezultirala akcija Ženske inicijative. Međutim, s obzirom na to da je reč o svakoj ženi i reproduktivnom zdravlju svake od nas, vreme je da sistem pronađe rešenje. Naročito sada, kada čitamo naslove o novim poskupljenjima od novembra.

Šetnja kroz feminističku prošlost u Beogradu sa Dunjom Karanović

Žene po kojima beogradske ulice nose nazive su metafore za nacionalni ponos, majčinstvo, požrtvovanost. Imena žena koja imaju konotaciju otpora i borbe su na marginama: grafitima, uličnoj umetnosti, sećanju feministkinja – kaže Dunja Karanović, koja je osmislila i vodi pešačku turu kroz istoriju ženskog pokreta u Beogradu.

16 мај 2024 |

Žene i kvizovi

Žene i kvizovi: Dobronamerni seksizam je seksizam

U Poteri su primećene razlike u ophođenju prema muškarcima i ženama koji se takmiče: seksizam koji često polazi iz dobre namere, ali i obraćanje ženama kao da su grupa kojoj je potrebna dodatna pomoć – za Tampon zonu govore koautorke istraživanja o ženama u ovom kvizu.

22 апр 2024 |

Podrži Tampon zonu

Jednokratno

Jednokratnom uplatom daješ svoj doprinos i podršku našoj nezavisnoj medijskoj platformi.

PODRŽI

Mesečno

Automatskim mesečnim uplatama na Patreonu utičeš na našu održivost i dobijaš Tampon zona newsletter!

PRETPLATI SE

Partnerstvo

Kampanje, CSR projekti i autentičan sadržaj za društvene mreže? Tu smo da stvaramo zajedno ili damo savet!

Kontaktirajte nas