Nazad na blog 20 окт 2023 |

Sistem jeste zakazao: Neophodne suštinske promene kako bi se rešio problem femicida

Hrvatska je najavila uvođenje femicida kao zasebnog krivičnog dela. U godini u kojoj je najmanje 26 žena ubijeno za 10 meseci, u Srbiji su mišljenja o kriminalizaciji femicida podeljena. Umesto traženja jedinstvenog rešenja, ekspertkinje predlažu sistemsku promenu – uvođenje tela za praćenje ubistava žena, edukovanje zaposlenih u pravosudnom sistemu, više zaštitnih mera za žene…

Piše: Danica Đokić

26 života žena nasilno je prekinuto u Srbiji od januara do sredine oktobra 2023.

26 muškaraca mislilo je da ima pravo na nečiji život.

Ovo je broj za koji znamo zahvaljujući organizaciji FemPlatz koja – pretežno na osnovu podataka iz medija – broji koliko se ubistava žena dogodi u Srbiji. Brojka je verovatno i veća.

Izveštaji policije i izveštaji nevladinih organizacija o broju ubijenih žena u Srbiji godinama se razlikuju. Jedinstvena baza ne postoji. Sudovi nemaju statistiku o broju ubistava žena, jer se ono u Srbiji ne vodi kao zasebno krivično delo.

Različiti su problemi kod procesuiranja ubistava žena, njihove prevencije i kažnjavanja ubica. Oko njihovih rešavanja, jasno je – ne postoji jedan način, već mora doći do sistemske promene.

Janjić: Svako ubistvo žene je teško ubistvo

Ubistvo žene zbog njenog pola, koje obično počini partner, član porodice ili drugi blizak muškarac, a koje je motivisano rodnom diskriminacijom i nejednakošću, definiše se kao femicid.

„Za nas je svaki femicid teško ubistvo, zato što mu uvek prethodi dugogodišnje nasilje, zlostavljanje, kontrola žena, a često i otvorene pretnje ubistvom”, kaže Biljana Janjić iz organizacije FemPlatz.

Primer takvog femicida je ubistvo S.M. iz Pirota u maju 2023. godine. Za dve godine, S.M. je bivšeg partnera devet puta prijavila za nasilje. Nakon osam prijava, pokrenuta je istraga, a optuženi je zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela. Posle još jedne prijave S.M, njemu je određena mera zabrane prilaska, koju je prekršio, a na kraju – ubio bivšu partnerku.

Zbog toga je Autonomni ženski centar (AŽC) uputio dopis Narodnoj Skupštini da se pred Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održi javno saslušanje svih nadležnih iz lanca zaštite od nasilja kako bi se utvrdili svi propusti u slučaju S.M.

Za pravosudni sistem femicidi često nisu teška ubistva

Sadašnji zakon u Srbiji prepoznaje krivično delo teško ubistvo, koje traži da tužilaštva dokažu da je postojala jedna od kvalifikatornih okolnosti navedenih u zakonu. Ako je ne dokaže u sudskom postupku, sud prekvalifikuje delo u blaže – obično ubistvo, navodi pravnica AŽC-a Vanja Macanović.

To, prema Krivičnom zakoniku, znači da bi tužilaštvo moralo da dokaže da je ubistvo učinjeno na svirep ili podmukao način, da je žrtva lišena života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju ili iz koristoljublja, osvete, drugih niskih pobuda itd.

Više od polovine femicida, koji su okončani presudom od 2014 do 2022, procesuirani su kao obična, a ne kao teška ubistva, što znači da su ubice kažnjene manjim kaznama, pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo (CINS).

Femicid kao zasebno krivično delo

Republika Hrvatska je u septembru 2023. godine najavila uvođenje femicida kao zasebnog krivičnog dela. Ovakva praksa izaziva podeljena mišljenja među ekspertkinjama iz oblasti ženskih prava.

Ovaj potez Hrvatske u Centru za nenasilje i ljudska prava – SOS Rijeka ocenjuju kao „čin i iskaz političke volje za društvenom osudom ovog najbrutalnijeg oblika nasilja prema ženama i kao čin slanja snažne političke poruke o neprihvatljivosti i najstrožoj mogućoj kažnjivosti istog”.

„Izražavamo bojazan da samo uvođenje femicida kao zasebnog kaznenog djela (odnosno, uvođenje kaznenog djela teškog ubojstva ženske osobe, kako je predloženo da se zove) samo po sebi neće biti sposobno donijeti značajno poboljšanje”, kaže za Tampon zonu Iva Čatipović, koordinatorka i pravna savetnica ove organizacije.

Nužno je, dodaje ona, uneti u zakonodavstvo i praksu rodno senzibilisan pristup, propisati obavezne edukacije zaposlenih u sistemu, smernice za postupanje i istraživanje slučajeva femicida, detaljan sastav prikupljanja i analize podataka, kao i unaprediti međuresornu saradnju.

U organizaciji SOS Rijeka se, kaže Čatipović, nadaju da će zakonodavac pre usvajanja ovih zakonskih izmena doraditi sam predlog i da je ovo početak značajnije reforme u prevenciji i sankcionisanju femicida i nasilja prema ženama.

Dokazivanje femicida zahteva dodatni napor

Problem sa kvalifikovanjem femicida kao zasebnog krivičnog dela jeste u tome kako će počinjeno delo biti definisano, što je problem i u postojećoj praksi u Srbiji, smatra Vanja Macanović.

Ona dodaje da „dok ne vidi kako će uopšte to delo biti definisano u Hrvatskoj i da li će ga stvarno i usvojiti i kako će ga primenjivati, ostaje nepoverljiva”.

Kod takve prakse Macanović objašnjava da je poseban problem dokazivanje femicida:

„Ako se bude tražilo da tužioci dokazuju da je ubica ženu ubio zato što je žena ili iz mržnje prema ženama, pitanje je da li će biti moguće da to dokažu u situacijama kada ubica bude navodio da je ‘žrtvu toliko voleo da nije mogao da podnese da je vidi sa drugim’.”

Macanović navodi da bi tužilac, kako bi znao da dokaže da se radi o femicidu, morao da ima veliko i uspešno prethodno iskustvo u postupcima za nasilje prema ženama.

Biljana Janjić iz FemPlatz-a kaže da ova organizacija u potpunosti podržava uvođenje femicida kao zasebnog krivičnog dela, ali dodaje da to nije dovoljno i da je neophodno obezbediti da „i procesuiranje u praksi funkcioniše”.

Potrebno je uložiti napor, dodatna znanja, razumevanje dinamike i specifičnosti nasilja prema ženama, tj. ispitati istorijat nasilja, stručna mišljenja o počiniocu i slično, tvrdi Janjić.

„U Europskim državama nema puno primjera kaznenog definiranja femicida kao zasebnog kaznenog dijela”, kaže za Tampon zonu Dubravka Šimonović, nekadašnja specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za nasilje prema ženama (2015-2021) i članica (2002-2014) i predsednica (2007-2008) odbora konvencije UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena.

Kriminalizacija femicida ili rodno povezanog ubistva mogla bi doprineti prevenciji takvih teških kaznenih dela, ali to nije izvesno, a sigurno nije ni dovoljno, tvrdi ona.

Mere prevencije: telo za praćenje femicida, jasni protokoli…

Dubravka Šimonović kao meru prevencije femicida ističe uvođenje Femicide Watch-a, koncepta koji je ona sama inicirala tokom svog mandata specijalne izvestiteljke UN-a.

Ujedinjene nacije objašnjavaju Femicide Watch kao „inicijativu koja se fokusira na prevenciju femicida kroz prikupljanje uporedivih podataka o stopama femicida na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou”.

Podatke o femicidima proučavaju timovi stručnjaka, iz ugla ljudskih prava, navode UN, a cilj Femicide Watch-a je da, između ostalog, prepozna nedostatke u zakonodavstvu i politikama, te probleme u njihovoj primeni, kako bi se preduzele mere za sprečavanje ubistava žena.

Nedostatak nezavisnog tela za praćenje femicida u Srbiji jeste problem, smatra Biljana Janjić.

Ona objašnjava da ključna strategija u borbi protiv femicida uključuje jasne protokole za uočavanje potencijalnih rizika, kao što su ponašanje nasilnika, pristup oružju itd.

Nakon procene rizika, kaže, neophodna je raznovrsna podrška žrtvama, nezavisna od volje i zainteresovanosti nadležnih, kao i praćenje primene zaštitnih mera.

Prema njenom mišljenju, za prevenciju femicida važno je uspostaviti saradnju između institucija i organizacija, kao i pružiti podršku ženskim organizacijama u njihovom radu.

Hiljade i hiljade sastanaka, 26 mrtvih žena

FemPlatz, Ženski istraživački centar i feministički kolektiv Ženska solidarnost uputili su dopis Ministarstvu pravde za radnu grupu za izmenu Krivičnog zakonika u kom su istaknute prednosti uvođenja femicida kao zasebnog krivičnog dela u borbi protiv nasilja prema ženama i femicida, kaže Bojana Janjić.

Zvaničan odgovor na ovaj dopis nisu dobile.

Mada je, govoreći o predlogu da se femicid uvede kao zasebno krivično delo, ministarka pravde Maja Popović na sednici Skupštine istakla da se kod ovog pitanja „radi o diskriminaciji” i upitala:

„Koja je razlika da li se ubije muško ili žensko?”

Ali ipak je potom objasnila da „nije tačno da se država ne bavi ovim pitanjima”.

„Hiljade i hiljade sastanaka” i „hiljade i hiljade mera zaštite” dovele su do toga da su u Srbiji „spašene mnoge žrtve”, navela je ministarka.

Podsećamo, od početka godine, do sredine oktobra 2023, ubijeno je 26 žena, čime je – prema podacima FemPlatz-a – ova godina dosad već uveliko pretekla 2021, a izjednačila se sa čitavom 2017, 2019, 2020. i 2022. godinom.

Statistiku FemPlatz-a o broju femicida u poslednjih 10 godina u Srbiji možete pronaći na portalu BBC na srpskom.

VAŽNI TELEFONI

Policija: 192

Prijavljivanje nasilja u porodici: 0800-100-600 (00-24č, besplatan poziv)

SOS ženski telefon (Autonomni ženski centar): 0800-100-007 (radnim danima od 10 do 20 časova)

Brojeve za psihosocijalnu i pravnu podršku ženama za pojedinačne gradove u Srbiji možete pronaći ovde.

Šetnja kroz feminističku prošlost u Beogradu sa Dunjom Karanović

Žene po kojima beogradske ulice nose nazive su metafore za nacionalni ponos, majčinstvo, požrtvovanost. Imena žena koja imaju konotaciju otpora i borbe su na marginama: grafitima, uličnoj umetnosti, sećanju feministkinja – kaže Dunja Karanović, koja je osmislila i vodi pešačku turu kroz istoriju ženskog pokreta u Beogradu.

16 мај 2024 |

Žene i kvizovi

Žene i kvizovi: Dobronamerni seksizam je seksizam

U Poteri su primećene razlike u ophođenju prema muškarcima i ženama koji se takmiče: seksizam koji često polazi iz dobre namere, ali i obraćanje ženama kao da su grupa kojoj je potrebna dodatna pomoć – za Tampon zonu govore koautorke istraživanja o ženama u ovom kvizu.

22 апр 2024 |

Podrži Tampon zonu

Jednokratno

Jednokratnom uplatom daješ svoj doprinos i podršku našoj nezavisnoj medijskoj platformi.

PODRŽI

Mesečno

Automatskim mesečnim uplatama na Patreonu utičeš na našu održivost i dobijaš Tampon zona newsletter!

PRETPLATI SE

Partnerstvo

Kampanje, CSR projekti i autentičan sadržaj za društvene mreže? Tu smo da stvaramo zajedno ili damo savet!

Kontaktirajte nas