Srednjoškolke menjaju medicinu: Unapređenje ženskog zdravlja pomoću veštačke inteligencije

Piše: Danica Đokić

Učenice Zrenjaninske gimnazije Staša Aleksić, Teodora Radičev i Majda Mandić osvojile su nagradu publike sa više od 8000 glasova na evropskom forumu žena u STEM naukama (Science, technology, engineering, and mathematics / Nauka, tehnologija, inženjering i matematika).

Ove tri srednjoškolke, kao deo tima Equalife, predstavljale su Srbiju na STEM forumu u Budimpešti sa svojom inovativnom idejom o korišćenju veštačke inteligencije (VI) u medicinskoj dijagnostici, čiji je cilj unapređenje zdravlja žena.

Vođene istraživanjima koja pokazuju da je većina bolesti i simptoma ispitivana na muškarcima, što čini da žene sporije i teže dobijaju dijagnoze, devojke iz tima Equalife odlučile su da unaprede ovaj proces pomoću alata veštačke inteligencije.

Novčana nagrada i podrška Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju pomoći će im da razviju svoju aplikaciju.

Žene imaju veće šanse za pogrešnu dijagnozu

Teodora i Staša, učenice drugog razreda, upoznale su Majdu, učenicu trećeg, kada su se javile svom nastavniku Ediju Darušiju sa željom da učestvuju na takmičenju Girls Go Circular o osmišljavanju koncepta za korišćenje veštačke inteligencije u svrhu podizanja rodne ravnopravnosti.

Kao „najrealnije i najstrašnije probleme rodnog jaza” prepoznale su one u medicinskoj dijagnostici.

„Uz pomoć određenih alatki veštačke inteligencije, smislile smo kako bi naša aplikacija uspela da brže i lakše od čovekovog uma razotrkije modele bolesti”, kaže za Tampon zonu Majda Mandić, inače i učenica Srednje muzičke škole.

Teodora Radičev kaže da ih je tokom istraživanja teme najviše iznenadilo koliko su žene potcenjene u medicini i da one imaju 20-30 odsto veće šanse da dobiju pogrešnu ili zakasnelu dijagnozu u odnosu na muškarce.

„Žena će pre doživeti da joj doktor ne veruje da ima određene simptome i da sve pripiše njenom mentalnom stanju i hormonima, nego da zapravo dobije ispravnu terapiju i negu”, naglašava Teodora i dodaje da je važnost Equalife projekta u ovoj oblasti upravo u tome što može smanjiti pomenute procente i uticati na produženje životnog veka žena, kao i to da se žene osećaju slobodnije kod lekara.

Iznenađujuć je, dodaje Staša Aleksić, i podatak iz istraživanja Univerziteta u Kopenhagenu da, u proseku, žene za čak 700 bolesti dobiju dijagnozu četiri godine kasnije u odnosu na muškarce.

Ona objašnjava da skoro sva istraživanja – oko 85 odsto njih – uključuje muške pacijente, pa je zbog toga većina simptoma, ali i osnovnih podataka o ljudskom telu uočeno na muškarcima.

„Sa druge strane, žensko telo se hormonski, genetski i fiziološki razlikuje od muškog, a samim tim  razlikuje se i učestalost određenih bolesti i simptoma, kao i odgovori tela na ’standardne’ testove i tretmane.”

Ovakav pristup u medicinskoj dijagnostici i istraživanjima, kaže Staša, „može dovesti do pogrešnih ili kasnih dijagnoza kod žena, odnosno do pogoršanja stanja, pa čak i fatalnog ishoda”.

„Upravo zato, Equalife model bi koristio proverene i relevantne podatke o simptomima i njihovoj učestalosti za različita stanja, podjednako koristeći kao izvore istraživanja i na muškarcima i na ženama.”

VI kao alat za postizanje rodne ravnopravnosti

Iako na prvi pogled rodna ravnopravnost i veštačka inteligencija nemaju mnogo zajedničkog, Staša Aleksić misli da ispravno korišćenje VI, kao alata naše budućnosti, može pomoći u rešavanju mnogih problema 21. veka.

Teodora Radičev ističe da se VI već koristi u svakodnevnom životu i da postoji mnogo aplikacija i programa koji nam olakšavaju funkcionisanje u različitim oblastima.

Upotreba VI radi postizanja rodne ravnopravnosti jeste izazov, kaže Staša, a Teodora dodaje da su na samom STEM forumu videle mogo različitih načina kako se VI može koristiti u dobre svrhe i kao sredstvo za poboljšanje života.

Muškarci dominiraju u prirodnim naukama

Na STEM forumu u Budimpešti je učestvovalo 250 učenica iz 23 evropske države.

„Nakon toga, moji pogledi na žene u svetu STEM-a su vrlo prošireni. Prirodne nauke su sektor u kom dominiraju muškarci. Procenat žena polako raste, ali je cilj preći sa 20:80 odsto na 50:50”, kaže Majda Mandić.

„Da bi žene istrajale u prirodnim naukama, od njih se zahteva potpuna posvećenost, što je mnogo teže nego za muškarce”, dodaje ona i ističe da joj je više žena reklo kako je prestalo da se bavi STEM-om u srednjim godinama, zbog stereotipa i neprihvaćenosti bliskog okruženja i društva.

„Potrebno je više podsticanja i pravljenja prostora za devojčice da istražuju i rade sa brojevima. Žene drugačije razmišljaju od muškaraca, logičnije zaključuju i sklonije su timskom radu, a ne borbi i preticanju. Moraju da se uklone prepreke poput nerazumevanja, neshvaćenosti i stereotipa.”

Majda, koja kaže da se od skoro oseća slobodno u tom svetu, svakoj tinejdžerki koja želi da se bavi STEM naukama poručuje da se ne obazire na negativne komentare:

„Ti to možes. Opusti se, uživaj u zadacima i knjigama, u razgovoru sa profesorima i drugim devojčicama sa istim razmišljanjima. Bila sam na tvom mestu i nisam bila sigurna. I dalje nisam sve vreme, ali znam da ima još milion devojčica širom sveta, koje se osećaju isto. Ako verujemo u sebe, sve možemo.”

NE PROPUSTITE:

Tijana Prodanović: Imposter kod naučnica, astrofizika i devojčice koje gledaju u zvezde