Zašto smo uradili serijal o akušerskom nasilju?

Akušersko nasilje već dugi niz godina predstavlja jedan od gorućih problema u Srbiji i tle gde se na masovnom nivou krše osnovna ženska prava: pravo na autonomiju nad svojim telom, pravo na bezbednost, pravo na informaciju i dostojanstvo. Svedočanstva koja su u poslednjih godinu dana isplivala na površinu ukazuju na učestalost problema, gluvost institucija i hororičnost tretmana kojima žene bivaju podvrgnute u najranjivijim trenucima života. Zbog svega ovoga, zajedno sa UN Women glasno smo progovorili o ovom problemu, ne puštajući ga da utihne, već zahtevajući neka konkretna rešenja.

Serijalom smo želeli da pokažemo da problem nije jednostavan niti jednodimenzionalan, ali da pravim koracima i lociranjem žarišnih tačaka možemo početi da ga rešavamo. Baš zbog ovoga u prvoj epizodi razgovarali smo sa antropološkinjom Ljiljanom Pantović koja se već godinama bavi istraživanjem zdravstvenog sistema u oblasti reproduktivnog zdravlja žena.

Svi se sećamo progovaranja Milice Filipović iz Šapca o stravičnom tretmanu u porodiilištu koji je razotkrivo surovost tretmana kada su indukovani pobačaji u pitanju. Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava pričala je detaljnije o ovom fenomenu, dok je Biljana Stanković, psihološkinja, istakla značaj psihološke podrške u ovim trenucima. Nakon  upoznavanja sa problemom, trudili smo se da ponudimo i neke praktične mehanizme i pokušamo da insipirišemo svakog pojedinca da uradi ono što je od njega. U ovome su nam pomogle Marina Matijević, pravnica, i Dušica Kovačević, babica.

Ove četiri epizode izazvale su brojne komentare podrške, ali što je najvažnije doprinele su tome da žene osveste svoja prava i mnogo njih nam se javilo sa intimnim pričama koje su želele da podele. Problem je lociran, odgovornosti su podeljene i vreme je da se nešto preduzme, jer se crveni alarm odavno upalio.