Iskustvo kao prepreka: Izazovi žena iznad 45 godina na tržištu rada

,,Bio je 15. novembar 2017. godine. Dan kada sam slavila 18 godina braka. Tog dana sam ostala bez posla. Neke datume ne biraš, oni izaberu tebe. Usledili su meseci tišine. Krajem 2017. i početkom 2018. slala sam biografiju, konkurisala na više od sto dvadeset oglasa. Na većinu nikada nisam dobila odgovor. Tamo gde jesam, ulazila sam u najuži izbor. A onda bi stigla ista rečenica, uvek kulturna, uvek ulepšana: ‘Prekvalifikovani ste’. U sebi sam znala da to znači nešto drugo. Imala sam 51 godinu. I to je bilo dovoljno da budem previše, za tržište koje se kune u iskustvo, ali ga se zapravo plaši.”

Ovako iskustvo gubitka posla za Tampon zonu opisuje Novosađanka koja želi da ostane anonimna. Od te godišnjice braka koju će pamtiti po gubitku posla, menjala je radna mesta, radila i u struci i van struke. Sva ta iskustva su je naučila da, kako kaže, ,,godine nisu slabost, već snaga koju sistem često ne zna da prepozna”.

Prema iskustvima žena, ali i statistici, deluje da se životno i poslovno iskustvo žena na tržištu rada smatraju teretom i preprekom. Žene starosti iznad 45 godina su dvostruko diskriminisane na tržištu rada, za Tampon zonu navodi Udruženje ,,Žene na prekretnici”, koje organizuje programe osnaživanja i podrške za žene iznad 45 godina.

,,Od ukupnog broja nezaposlenih lica na evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), žene iznad 45 godina čine oko 51%, a od toga svaka druga čeka na posao duže od 10 godina. Ove žene  su dvostruko diskriminisane, po polu i godinama, što smo saznale  i od žena u direktnom kontaktu sa njima na radionicama koje smo organizovale u toku prve tri godine rada”, navode iz ,,Žena na prekretnici” za Tampon zonu i dodaju da savetnici NSZ nisu imali dovoljno senzibiliteta za probleme žena ove starosne dobi.

,,Žene su se žalile da imaju loša iskustva u pogledu saradnje sa savetnicima u NSZ koji nisu posvećivali posebnu pažnju njihovim problemima i nisu im nudili adekvatne poslove, kao i u odnosu sa poslodavcima koji su ih retko pozivali na razgovor nakon njihovog konkurisanja za određena radna mesta”, navode iz ovog Udruženja.

Nacionalna služba za zapošljavanje za Tampon zonu kaže da njihovi zaposleni imaju ,,izuzetno razvijene mehanizme u radu sa svim kategorijama kandidata, a posebno senzitivnih“.

,,Posedujemo visok stepen profesionalnog senzibiliteta za specifične prepreke sa kojima se, pored ostalih osetljivih grupacija, suočavaju i žene starije od 45 godina. Kontinurano usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih za individualni i grupni rad sa osetljivim kategorijama podrazumeva i aspekt rodno senzitivnog pristupa i prepoznavanja psiho-socijalnih barijera koje prate dugoročnu nezaposlenost u zrelim godinama“, navode iz NSZ i ističu da organizuju radionice, politike zapošljavanja, psihološko osnaživanje i druge aktivnosti osnaživanja za nezaposlene.

Godine – tihi, ali jasan razlog nepružanja šanse ženama

,,Konkurisala sam za posao pre nekoliko godina, kada sam bila devet meseci bez posla, preko jedne agencije za zapošljavanje. Proces je imao više krugova. Sve je odlično prošlo. Nisam primljena. Iako ne smatram za sebe da sam najbolji kandidat, pitala sam agenciju šta misle, u čemu je problem. Rečeno mi je da je to verovatno zbog mojih godina, jer je u pitanju mlad tim, pa bi se neko mlađi više uklopio”, priseća se svog iskustva za Tampon zonu Vesna Lazarević Bobarević, ekonomistkinja sa završenim MBA programom.

Naša sagovornica se ponovo nalazi u sličnoj situaciji i od juna je u potrazi za novim poslom.

,,To je bilo očekivano zbog stanja u hotelu u kome sam radila u finansijama. Kada se dogodio gubitak posla, nastupio je panični strah. Godine, stanje na tržištu, činjenica da sam žena, sve to vam se odjednom vrti po mislima i samo razmišljate šta i kako”, kaže Vesna Lazarević Bobarević za Tampon zonu.

Poslodavci  se odlučuju za mlađe od 45 godina,  te u konkurenciji sa muškarcima i mlađim ženama,  šanse za žene iznad 45 godina da nađu posao su jako male, prema iskustvu Udruženja ,,Žene na prekretnici”.

,,Razlozi za ovako veliki procenat nezaposlenosti starijih žena, datiraju još od devedesetih godina kada su, usled sankcija, propadala mnoga preduzeća. Žene ovih godina su češće od muškaraca bile žrtve otpuštanja. Takođe, one su ostajale bez posla usled loših privatizacija, ukidanja četiri velike državne banke, i tako dalje. Kada su pokušale da se zaposle, suočavale su se, a i danas se suočavaju sa nemogućnošću da ostvare jednaka prava na rad, ne samo u odnosu na svoje muške vršnjake, već i u odnosu na žene drugih starosnih kategorija”, navode iz Udruženja.

Uticaj porodice i poslodavaca

,,Žene su se našle u situaciji da su se osećale odbačeno, padale su u depresiju ili su se posvećivale kućnim poslovima, brizi za starije i bolesne članove domaćinstva, i na taj način nisu imale dovoljno podrške i mogućnosti da se ponovo aktiviraju na tržištu rada”, iskustvo je ,,Žena na prekretnici”.

Vesna Lazarević Bobarević iskusila je potpunu podršku supruga, ali i manjak razumevanja dela familije.

,,Ne mogu da kažem da nema podrške, ali to se nekako vidi po komentarima. Ljudi pitaju kako je moguće da još nisam ništa našla, komentarišu kako ne možemo doveka da živimo od onoga što imamo u šteku. Ne mogu da kažem da je to potpuno odsustvo podrške, već možda više nerazumevanje okolnosti”, smatra naša sagovornica.

Pored porodice, koja bi trebalo da bude glavni oslonac u izazovnim životnim periodima, poslodavci imaju moć izbora i odlučivanja o budućnosti ne samo svoje firme, već i nečijeg porodičnog novčanika.

,,Poslodavci imaju predrasude da žene ovih godina nisu dovoljno obučene za aktuelna zanimanja, da sporije uče ili da nemaju adekvatne kvalifikacije. U poslednje vreme, sve više poslodavci ističu da su im važne takozvane ‘meke veštine’ koje treba da poseduju zaposleni, a koje se odnose baš na one karakteristike koje poseduju žene iznad 45 godina”, smatraju ,,Žene na prekretnici”.

Vrtlog obeshrabrenja

,,Posle nekog vremena traženja posla, počnete da sumnjate u sebe. Počnete da se pitate šta znate, a šta ne, šta bi trebalo da kažete, a šta ne. Počnete da se pribojavate onog čuvenog pitanja o tome zašto postoji velika rupa u biografiji između dva posla”, za Tampon zonu kaže Vesna Lazarević Bobarević.

Zbog svih izazova sa kojima se susreću žene iznad 45 godina koje su u potrazi za poslom, sumnja u sopstvenu vrednost nije neočekivana pojava. Kada se celoživotni trud i ulaganje u sebe susretnu sa zatvorenim vratima, i to zbog godina i pola, žena može da se oseti nemoćno.

To pokazuju i podaci Istraživanja ,,Tržište rada u Srbiji — položaj žena 45+”, koje je 2019. godine objavilo Udruženje ,,Žene na prekretnici”, gde je primetan veliki udeo obeshrabrene radne snage među ženama preko 45 godina.

,,Zbog nemogućnosti da pronađu posao, žene starije od 45 godina često gube veru i odustaju od daljeg traženja. Tako čak 14,6% žena 45+ odustaje od traženja posla, u poređenju sa samo 2,4% mlađih žena, koje još uvek imaju nadu i aktivno traže zaposlenje. Neki od obeshrabrujućih faktora su život u ruralnim sredinama, siromaštvo, kao i nivo obrazovanja, budući da većina nezaposlenih žena 45+ ima srednje ili niže obrazovanje”, navode ,,Žene na prekretnici”.

Ženama starosti iznad 45 godina koje su u potrazi za poslom čak ni fakultetska diploma ne olakšava položaj.

,,Žene koje imaju fakultetsko obrazovanje posebno imaju problem da nađu posao koji bi bio u skladu sa svojim obrazovanjem i iskustvom. Poslodavci pokušavaju da smanje svoje troškove i kolateralna šteta tog poslovanja su i žene koje su visokoobrazovane. Prema podacima NSZ, u Srbiji je od broja nezaposlenih žena od 45 do 65 godina starosti oko 9% sa visokim obrazovanjem, ali Beogradu je to 24,28%, dok je na nivou Srbije sa osnovnim obrazovanjem oko 33% nezaposlenih, a u Beogradu 7%. Nezaposlenih žena sa srednjim obrazovanjem na nivou Srbije ima oko 54%, a u Beogradu oko 59% (od 45 do 65 godina)”, navode ,,Žene na prekretnici”.

Preduzetništvo kao spas

Neke žene izlaz iz vrtloga obeshrabrenja i naizgled uspešnih razgovora za posao sa nesrećnim krajem vide u preduzetništvu.

Žene preko 45 godina su češće samozaposlene od mlađih žena i najčešće je u pitanju preduzetništvo iz nužde, prema podacima Istraživanja ,,Žena na prekretnici”.

Uprkos čestom romantizovanju preduzetništva na društvenim mrežama, ali i u pojedinim podkastima i drugim medijskim sadržajima, ,,Žene na prekretnici” u razgovoru za Tampon zonu ističu izazove sa kojima se susreću preduzetnice iznad 45 godina.

,,Najpre je to finansijski izazov, možda ne toliko početni kapital, već obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se moraju platiti, iako preduzetnik ne ostvaruje dobit, posebno na početku poslovanja. Zatim, visoka konkurencija uglavnom u svim oblastima, sa jedne strane, a sa druge strane predrasude da su neka zanimanja rezervisana samo za jedan pol. Postoje dobri primeri, ali to su više izuzeci, kada su žene kao preduzetnice uspele u nekim sektorima koji su kod nekih ljudi rezervisani za muškarce”, ističu iz Udruženja.

Izazovi su neosporivi, ali nijedna prepreka nije nesavladiva uz adekvatnu podršku i razumevanje okruženja. Podrška jednoj majci od strane sina zaslužna je za nastanak ,,prvih mafina sa svrhom”.

Mafini sa svrhom: ,,Želeo sam da moja majka ima bolje uslove rada”

,,Moja majka je, pre ‘Muffin Store’-a, ceo život bila domaćica, samohrana majka. Radila je i po pekarama i po prodavnicama i tamo su stvarno nehumani uslovi. Radiš za jako malu platu, po devet sati, retko kada imaš pauzu i onda smo gledali da pobegnemo od toga, da napravimo nešto svoje”, za Tampon zonu kaže osnivač ,,Muffin Store”-a iz Beograda, Marko Stanković.

Stanković je ,,Muffin Store”, brend ,,mafina sa svrhom”, napravio kako bi pomogao svojoj majci.

Iako ,,Muffin Store” nije, prema rečima osnivača Stankovića, socijalno preduzeće, te iz finansijskih razloga nisu u mogućnosti da zapošljavaju samo žene starije od 45 godina, Stankoviću je cilj da barem polovinu radnica čine upravo žene te životne dobi. Navodi da trenutno mafine pravi samo njegova majka, a da je ranije ovaj brend ,,mafina sa svrhom” činilo više žena koje su odlazile iz privatnih razloga.

Ipak, želja osnivača ovog brenda je da, kako navodi, tokom ove godine ,,Muffin Store” ponovo bude prostor za rad za više žena iznad 45 godina, jer je svestan teškoća sa kojima se one suočavaju.

Nepristupačno tržište — nesigurna budućnost

Žene u Srbiji ređe rade puno radno vreme i radni vek im je u proseku kraći za oko pet godina u odnosu na muškarce, pokazuje Istraživanje ,,Žena na prekretnici”.

Iz Udruženja objašnjavaju da je uzrok ovakvih podataka često rad u neformalnom sektoru.

U nemogućnosti da pronađu formalno zaposlenje, žene 45+ često su primorane da prihvate poslove u neformalnom sektoru. Zbog toga je najveći procenat neformalno zaposlenih žena upravo u starosnoj grupi iznad 55 godina (oko 60%)”, a radno okruženje na privremenim ili sezonskim poslovima, kao i povlačenje žena sa tržišta rada, ima brojne negativne posledice.

,,One nemaju ekonomsku nezavisnost i češće su žrtve nasilja od žena koje su zaposlene. One koje rade su uglavnom angažovane u takozvanoj ‘sivoj zoni’ i obavljaju povremene ili sezonske poslove na osnovu kojih im se ne uplaćuju porezi i doprinosi. Zbog obaveza prema starim ili bolesnim članovima porodice, one se češće odlučuju za ovaj oblik radnog angažovanja, ali zato dolaze u situaciju da sa navršenih 65 godina života nemaju onaj obavezni uslov za sticanje starosne penzije”, kažu iz Udruženja.

Prema njihovim podacima žene uzrasta od 55 do 64 godine, kao i one od 65 do 74 godine, beleže porast stope rizika od siromaštva. U starosnoj grupi od 65+, udeo žena koje ne primaju penziju dvostruko je veći u odnosu na muškarce (11% žena u odnosu na 5,5% muškaraca), prema podacima ovog Udruženja.

Žene na selu u naročito teškom položaju

Žene na selu formalno imaju veću zaposlenost, ali trećina radi kao pomažući članovi domaćinstva bez plate i socijalne zaštite, a većina ne uplaćuje penzijsko osiguranje, prema podacima Istraživanja ,,Žena na prekretnici”.

,,Žene na selu su retko među nosiocima porodičnih poljoprivrednih gazdinstva (oko 17%) i menadžerima na gazdinstvu, a čine većinu porodične radne snage. Pravo na zaštitu u starosti ostvaruje mali broj žena koje se nalaze u statusu porodične radne snage”, navodi se iz ovog Udruženja za Tampon zonu.

Socijalna penzija kao rešenje

Na pitanje kako pomoći ženama u ovoj situaciji, nužno je pronaći odgovor i sprovesti rešenje. Bez sopstvenih prihoda, žena je osuđena da zavisi od drugoga, najčešće muškaraca u porodici, što je dovodi u situaciju da ne može da odlučuje o sebi, niti da u bilo kom pogledu bude samostalna.

,,Žene na prekretnici” zastupaju ideju socijalnih penzija, koja je već bila pokretana u javnosti više puta, a poslednji put u novembru 2025. godine. Socijalna penzija podrazumeva oblik socijalne pomoći za najstarije i najugroženije. Odnosi se na osobe koje nemaju nikakva primanja i ne ostvaruju pravo na standardnu penziju. Ova vrsta socijalne pomoći najpre bi bila značajna za žene na selu, koje su celog života radile bez prijave, bez uplate poreza i doprinosa.

One su pokrenule izradu tri studije, koje su, kako kažu, pokazale ,,postojanje rodnog jaza u siromaštvu starijih ljudi i kao preporuku predložilo uvođenje socijalnih penzija za lica koja nemaju uslov za sticanje klasične državne penzije”.

,,Uvođenje socijalnih penzija donelo bi ženama dvostruku korist i predstavljalo važan korak ka ostvarenju rodne ravnopravnosti. Pre svega, socijalne penzije bi ispravile postojeću nejednakost među osobama starijim od 65 godina koje nisu ostvarile pravo ni na jedan oblik penzije. U toj grupi žene su gotovo dvostruko brojnije od muškaraca, zbog čega bi upravo one činile oko 77 odsto potencijalnih korisnika socijalne penzije”, navode iz Udruženja.

Država, nedržavni sektor, porodica — važan je svačiji doprinos

Umesto da državni organi, koji raspolažu znatnim ljudskim i finansijskim kapitalom, predvode u borbi sa rešavanjem brojnih društvenih problema, često je realnost potpuno drugačija. U Srbiji su nevladine organizacije neretko jedine koje prepoznaju neki društveni problem i rade sa građanima i građankama koji su zbog njega na bilo koji način ugroženi.

Na pitanje da li država prepoznaje poteškoće sa kojima se žene iznad 45 godina susreću na tržištu rada, ,,Žene na prekretnici” kažu da postoji pomak, ali da su potrebna dodatna unapređenja.

,,Od toga da se samo pominju, došlo se do toga da su danas, u Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period 2021 – 2030. godine, nezaposlene žene starije od 45 godina prvi put priznate kao jedna od teže zapošljivih grupa i to zahvaljujući zalaganju našeg Udruženja. U Meri 1.1, među kategorijama žena kojima je pristup zapošljavanju i samozapošljavanju dodatno otežan, navodi se: ‘imajući u vidu otežano zapošljavanje žena starijih od 45 godina, ovom merom će se pažnja u implementaciji usmeriti i na njih’. Kao pomoć povećanom zapošljavanju ovih žena propisuju se inovativni programi i usluge za aktivaciju žena na tržištu rada, i kreiranje radnih mesta za žene sa dodatno otežanim pristupom zapošljavanju”, kaže za Tampon zonu ovo Udruženje.

Međutim, da bi predlozi zaživeli u praksi, potrebno je unapređenje javnih politika zapošljavanja, navode ,,Žene na prekretnici”.

,,Pre svega, radno zakonodavstvo kao granicu starosne ranjivosti na tržištu rada i dalje prepoznaje osobe starije od 50 godina, pri čemu se žene specifično ne pominju, a mere predviđene Strategijom zapošljavanja za period 2021–2026. godine nisu dovoljno rodno senzitivne da bi dovele do vidnog poboljšanja ekonomskog položaja žena i zatvaranja rodnog jaza na tržištu rada. Zbog toga se zalažemo za usklađivanje politika zapošljavanja sa politikama rodne ravnopravnosti, kao osnovu kako za prepoznavanje specifičnog položaja žena 45+ na tržištu rada, tako i za sistemsko rešavanje problema rodnog jaza”, smatraju ,,Žene na prekretnici”.

Na pitanje Tampon zone o tome da li i na koji način Nacionalna služba za zapošljavanje pomaže ženama preko 45 godina u osnaživanju i pronalasku posla, dobile smo odgovor da NSZ ,,radi na promociji i afirmaciji prava marginalizovanih društvenih grupa“ i da ,,informiše o propisima iz oblasti rada i zapošljavanja kandidate, poslodavce i sve zainteresovane aktere“.

,,Pozicija na tržištu rada za žene u najvećem broju slučajeva možemo svrstati u kategoriju teže zapošljivih lica. Međutim, ukoliko se uzme u obzir kvalifikacija, radno iskustvo, stručna znanja i veštine, mogućnosti za zaposlenje se znatno povećavaju ukoliko za njihovim kvalifikacijama i zanimanjima njima postoji izražena tražnja na tržištu rada: negovateljica, prodavac, kuvar, medicinska sestra, krojač, šivač, vaspitač predškolske dece, administrativni službenik, službenik u pozivnom centru, profesor matematike, fizike nastavnik/profesor stranih jezika, diplomirani farmaceut, stručnjak za finansije – računovođa“, objašnjava NSZ za Tampon zonu.

Pored potrebnog napora države i već postojećeg napora udruženja, ženama koje su, čini se, nepoželjne na tržištu rada neophodno je razumevanje okoline. Nepotrebna pitanja sa prizvucima osude i čuđenja još nikome nisu pomogla. Ali, ono što može biti od pomoći su istinsko razumevanje okolnosti, ohrabrenje, pa i pomoć pri ulasku u preduzetništvo, ukoliko je to ono što žena zaista želi.