Koordinatorke prve pomoći na protestima: Ne odustajemo uprkos suzavcima i kamenicama

,,Posle protesta na Vidovdan, drug i ja smo naišli na jednog čoveka na raskrsnici kod Studentskog kulturnog centra, koji je ležao na podu sa razbijenom glavom. Dosta je krvario i mi smo tu stali da ga previjemo, iako je kordon policije bio na jedno 15-ak metara od nas. Kordon je krenuo ka nama, kada sam od straha počela da ih gađam krvavim gazama i vikala da stanu. U tom trenutku sam dobila kamen u nogu, a taj čovek kog smo previjali je dobio još jedan kamen u glavu”, za Tampon zonu navodi Mina Škuletić, jedna od koordinatorki Radne jedinice za prvu pomoć, aktivne tokom protesta i šetnji.

,,Dok je drug zvao hitnu, ja sam mu tom čoveku previjala glavu i stvarno sam se trudila da ga zaštitim, ali u tom trenutku stvarno je bila jeziva situacija, gde je kordon opet krenuo i gde sam se samo bacila na njega”, priseća se Mina Škuletić iskustva previjanja nakon protesta na Vidovdan, kada su studenti dali ,,zeleno svetlo” građanima.

Dobra logistika, znanje i poverenje — ključni za tim prve pomoći

Počeci tima za prvu pomoć naziru se još od velikog protesta na Autokomandi 27. januara, prema rečima Mine Škuletić.

,,Prva ideja zapravo se pojavila pred onaj prvi protest na Autokomandi. To je bio kratak vremenski period da oformimo pravu Radnu jedinicu, tako da tada nam je prvo palo na pamet da obučimo neke redare da znaju neke osnovne metode saniranja povreda za neki neželjeni slučaj koji može da se desi, jer je protest trajao 24 sata. Anđelija i ja održale smo radionicu koja je trajala dva dana. Nakon Autokomande, oformljena je i Radna jedinica”, priseća se Mina Škuletić.

Njena koleginica i druga koordinatorka ove Jedinice, Anđelija Bojović, za Tampon zonu objašnjava da tim prve pomoći čine ljudi od poverenja.

,,Mi smo okupili ljude koji prvu pomoć rade svakodnevno i više godina. Baš zato mi imamo skoro na svakom univerzitetu minimum jednog člana. Najmanje je nas sa medicine u ovoj Radnoj jedinici. To su ljudi koji su prolazili kurseve i obuke i koji imaju licencu iz prve pomoći”, kaže Anđelija Bojović.

Pored studenata, doprinos ovoj Jedinici i zdravlju građana tokom demonstracija dali su i lekari i farmaceuti.

,,Uoči velikih protesta 15. marta i 28. juna bila je anketa gde su se prijavljivali profesori, zdravstveni radnici, pa čak i farmaceuti. Raspoređivali smo ih po različitim punktovima, u odnosu na znanje i iskustvo. Njihova pomoć nam je dosta značila jer je bilo mnogo posla”, navodi Mina Škuletić.

Izazovni prvi novembar: ,,Na svakoj pauzi je bilo preko 300 intervencija”

Odgovornost za zdravlje hiljada ljudi, ,,zgužvani” ispitni rokovi nakon meseci blokada, pripreme za diplomiranje, pritisci koje su doživljavali građani i studenti — ništa nije sprečilo koordinatorke Minu i Anđeliju, ali ni ostale članove prve pomoći da se pripreme za jedan od najveličanstvenijih i najtužnijih skupova u istoriji Srbije. Za obeležavanje godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu, prvog novembra.

Radna jedinica za prvu pomoć u Beogradu trenutno broji oko 30 aktivnih članova i članica. Prema rečima naših sagovornica, kolege-studenti iz drugih gradova uvek pomažu po potrebi, kao i licencirani građani.Zahvaljujući solidarnosti i dobroj organizaciji, članovi prve pomoći opravdali su poverenje građana i tokom šetnje uoči prvog novembra.

,,Smišljali smo tako da postoje tri različite rotacije, u smislu da postoji jedan deo ekipe ljudi koji će čekati šetače na narednoj lokaciji. Mi tačno znamo gde su pauze i naši članovi idu kombijem na tu lokaciju. To su odmorni ljudi koji će da rade celu pauzu i koji imaju spremno mesto gde ćemo da saniramo te povrede”, objašnjava Anđelija Bojović i dodaje da postoji i tim koji aktivno šeta, kao i tim koji je na kraju kolone šetača.

,,Drugi tim je tim koji je sve vreme u šetnji. Znači, on sve vreme šeta. Na motoroli je u kontaktu sa centralom i sa svim redarima i po potrebi reaguje na licu mesta. Postoji i treći tim. To je kombi koji ide na kraju kolone i koji služi da, ukoliko se desi nešto, može da pomogne šetaču koji se u kombiju previja, kome se sanira nešto usputno i nakon čega on nastavlja da šeta. Imamo i vozila koja služe za ljude koji više nisu u mogućnosti da nastave šetnju, gde mogu da odmore”, objašnjava Anđelija Bojović.

Fotografije nepreglednih kolona ljudi čiji je cilj bio da prepešače put do Novog Sada izazivale su suze svim građanima koji priželjkuju odgovornost za pad nadstrešnice. Susret studenata sa bakama i dekama koji za šetače iznose i poslednji zalogaj hrane iz kuće, hod šetača u papučama i pomoću štapova za planinarenje — samo su neki od prizora koji su obeležili period godišnjice pada nadstrešnice. Svemu tome svedočila je Anđelija Bojović, zajedno sa kolegama i koleginicama iz Radne jedinice za prvu pomoć.

,,Mislim da niko nije svestan šta znači kolona od tri i po hiljade ljudi, kojih je bilo i više. To je kolona ljudi postavljena u dve trake, koja samo ide i ide. Mi nismo znali kako to izgleda. Na svakoj pauzi imali smo preko 300 intervencija. Ja stvarno moram da se zahvalim timu zato što su ogroman zadatak uradili”, priseća se naša sagovornica.

,,Toliko smo bili iscrpljeni kad smo došli u Novi Sad. Mi nismo mogli da stojimo na nogama. Pogotovo što mi smo imali kao te rotacije gde ljudi koji su šetali bi trebalo da odmore na pauzama, međutim toliko su potrebe bile velike da niko nije pravio pauzu. Naši ljudi nisu stizali ni da idu u toalet, ni da jedu”, kaže Anđelija Bojović.

Međutim, iako je uzbuđenje bilo veliko, plemeniti članovi tima u crvenim prslucima su opominjali jedni druge da odmore, kako bi adekvatno brinuli o šetačima.

,,Slabo smo jeli, pod takvom dozom adrenalina smo bili da tebi hrana tad u tom trenutku nije ni na prvom mestu. Ipak, brinuli smo jedni o drugima. Kad ih vidimo kako idu iz šetnje, mi im kažemo: ‘Ne, ti ćeš da jedeš sada, pauziraš i onda nam se vrati’. To je tako izgledalo konstantno, jer svaki put kad mislimo da je malo ljudi, uvek ih bude sve više i više. Niko to nije mogao da očekuje”, za Tampon zonu kaže Anđelija Bojović.

,,Dobar spasilac je odmoran spasilac”

Adrenalin usled rada na terenu nekada može čoveka da navede da ide preko sopstvenih granica. Ipak, koordinatorke Radne jedinice za prvu pomoć podsećaju da ni članovi prve pomoći ne smeju da zanemare svoju bezbednost i osećanja.

,,Glavno pravilo je da moraš da se zaustaviš ako nisi sposoban nekome da pomogneš. Najbitnije je prvo tvoje zdravlje i tvoja bezbednost, pa onda drugi. Ako si ti ugrožen, ti ne možeš drugima da pomogneš”, objašnjava Mina Škuletić.

Istog stava je i Anđelija Bojović.

,,Da gori sada vatra, niko od nas ne bi išao u tu vatru. Ništa nećemo uraditi ako naudimo sebi. Dobar spasilac mora da bude odmoran spasilac. Mora da bude sposoban da pomogne u takvoj situaciji”, objašnjava Anđelija Bojović.

Kao i u svakom izazovnom poslu, i članovi tima prve pomoći moraju da budu nežni prema sebi.

,,Ja sam isto došla do trenutka pucanja, pa sam onda pravila pauzu, svako je. Prosto nije bilo moguće da ne stignemo do trenutka pucanja jer nikada niko od nas nije radio u takvom kontinuitetu, u takvoj situaciji. To je prosto nešto na šta ne može ni jedan staž i ni jedno životno iskustvo da te pripremi. Nikad se nije tolika kolona ljudi uputila da šeta. Koliko smo mi živi, u takvim akcijama nismo učestvovali”, kaže Anđelija Bojović.

Upornost uprkos riziku

U društvu koje je do srži korumpirano, svaki čin otpora i iskazivanja mišljenja koje se razlikuje od stava državnog vrha je opasnost. Zato se građani i građanke istih uverenja i vrednosti udružuju i jedni drugima daju snagu.

Protesti predstavljaju prostor osnaživanja i političkog učenja, prema Istraživanju ,,Između megafona i tišine: Žene u borbi za promenu” koje je sproveo FemPlatz. Ovo Istraživanje pokazuje i da žene koje su aktivne u protestima to čine zbog moralne, ali i političke odgovornosti, ali ukazuje i na pritiske i medijsko targetiranje koje žene doživljavaju zbog svog aktivizma.

,,Kod žena koje su imale vidljivije uloge na protestima, kao govornice, organizatorke ili redarke, izloženost pritiscima i pretnjama bila je izraženija. Neke su doživele uživo pretnje, a neke preko društvenih mreža”, navodi se u Istraživanju FemPlatz-a.

Koordinatorke Radne jedinice za prvu pomoć Mina Škubetić i Anđelija Bojović za Tampon zonu kažu da su svesne rizika, ali da neće odustati.

,,Svesna sam da mogu da doživim neprijatnost, pogotovo s obzirom na to da sam skoro završila fakultet i da treba da se zaposlim. Međutim, to me ne sprečava da nastavim da se borim. Možda samo moja borba bude bila malo manjeg intenziteta, zbog toga što ću imati manje slobodnog vremena, ali ne želim da prestanem sa ovom borbom”, navodi Mina Škuletić.

Ni Anđelija Bojović ne planira da posustane.

,,Iako smo davale nekoliko izjava i jesmo viđene, ne plašim se. Ja se vodim time da ko udari na prvu pomoć je najnehumanije ljudsko biće. Pored misije koju svi zajedno imamo, da promenimo ovaj sistem, želimo da pomognemo ljudima kojima je ta pomoć neophodna. Ne odbijamo pomoć nikome, pa ni policajcima. Postoji i slika ispred RTS-a u medijima, gde članovi prve pomoći pomažu policiji”, kaže Anđelija Bojović.

Koordinatorke prve pomoći su istrajne u misiji pomaganja ljudima na protestima, iako su se obe našle u stresnim situacijama, i to baš usred intervencija. Mina Škuletić doživela je neprijatnost tokom pružanja pomoći čoveku sa razbijenom glavom nakon vidovdanskog protesta, dok je Anđelija Bojović upala u zonu suzavca dok je previjala građanina na protestu 14. avgusta.

,,Dok smo bili na ulici, bio je bačen suzavac pored mene i nisam stigla da završim da previjem čoveka. Onda smo se pomerili i kako sam završila previjanje, u tom trenutku je mene već suzavac potpuno uhvatio toliko da su mi se zatvorile oči. Više ništa nisam videla”, priseća se Anđelija Bojović i dodaje da su joj pomogli okupljeni građani.

,,Tu su uskočili članovi iz moje ekipe i bukvalno su se svi građani uključili. Vikali su da je tu prva pomoć i da sklone suzavac, oni su ga sklonili, ali je već bio u vazduhu. Tada smo se povukli na bezbedno”, navodi naša sagovornica.

Pored svih izazova i umora, za Anđeliju i Minu je najveća nagrada kada im se građani kojima je pružena prva pomoć jave da su dobro.

,,Neverovatan je osećaj kada se ti ljudi jave, recimo nakon odlaska u Urgentni. Nađu preko Instagrama blokadni profil fakulteta i jave da su dobro. To je nerealan osećaj. Nisam ni znala da sam spremna na ovako nešto”, kaže Mina Škuletić.

Iako su ove dve mlade žene na čelu prve pomoći, poručuju da ne žele da se izdvajaju od ostalih članova tima jer je, kako kažu, sve što su postigli rezultat zajedničkog truda.