Stara planina i nasleđe patrijarhata u ruralnim područjima

Piše: Milica Mihajlović 

Članovi i članice Centra za podršku lokalnoj zajednici ,,Mome”, svesni da se glas žena iz ruralnih područja retko čuje, napravili su dokumentarni serijal ,,Staroplaninke — patrijarhat i njegovo nasleđe u ruralnim zajednicama”, gde se konačno čuje glas žena iz sela Rsovci, Dobri Do i Dojkinci. Najzad ih je neko pitao kako razmišljaju i kroz šta su sve prošle, odrastajući i osnivajući porodicu u čvrstim patrijarhalnim okovima.

U serijalu ,,Staroplaninke — patrijarhat i njegovo nasleđe u ruralnim zajednicama” obrađeno je 14 tema, među kojima su školovanje devojčica, rađanje, brak i porodica, pobačaj, nasleđivanje. U svakom od ovih videa Staroplaninke predočavaju javnosti svoje stavove, iskustva i prisećaju se kako su živele tokom mladosti, u periodu 20. veka.

Patrijarhat je sinonim za žensko ćutanje i pokoravanje. Ući u domove Staroplaninki i razgovarati sa njima o položaju žena u društvu deluje kao teško ostvariv san. Ipak, ne i nemoguć. Ako vas sagovornice dobro poznaju, imaju poverenja u vas, i još vas povezuje i južnjački dijalekat, ništa nije nemoguće. Gordana Simonović Veljković iz Centra ,,Mome”, jedna od zaslužnih za serijal o Staroplaninkama, kaže da je proces od istraživanja o patrijarhatu u selima Stare planine do objavljivanja serijala trajao oko godinu dana. Naročito ističe pomoć ,,pirotskog Vuka Karadžića”, odnosno etnologa Dragoljuba Zlatkovića.

,,Tim ljudima je jako važno da neko dođe i da ih pita kako su. Dragoljub Zlatković to radi 60 godina. Zato smo mogli da uđemo u svaku od tih kuća, jer to je bila velika radost kada ga vide. Tačno nas je usmerio na žene koje imaju jezgrovitu misao, koje mogu da iznesu ovu priču. S druge strane, među njima su bile i žene koje mi poznajemo kroz svoj prethodni novinarski rad, koje smo više puta snimili i fotografisali, pili kafu sa njima i tako dalje. I to nam je olakšalo posao. I treće, ja mislim da je vrlo, vrlo bitno to što smo mi sa ovog govornog područja”, navodi Gordana Simonović Veljković. 

Govor na istom dijalektu stvara atmosferu sigurnosti i poverenja

U medijima, pogotovo tradicionalnim sa nacionalnom pokrivenošću, retko može da se čuje govor mimo standardizovanog književnog jezika. Prema objašnjenju Gordane Simonović Veljković, i u serijama i filmovima se južnjački govor promoviše kao ,,govor koji treba da zabavi, prenese šalu, ne kao govor za ozbiljne teme”.

,,Kad dođu mladi istraživači, mladi novinari sa strane koji žele da govore na takve teme, i kad se obrate nama za podršku da ih povežemo ili da im pomognemo, prvo i osnovno je da moraju da imaju nekog odavde ko će se tim ljudima obratiti na njihovom govoru. Na taj način će se ljudi otvoriti, neće razmišljati o tome kako govore, nego će razmišljati o tome šta da kažu. Bojim se da bi upravo zbog jezičke barijere, sa nekim ko je sa strane i ko govori pravilno, bilo teško razgovarati s ovim ženama bez podrške u smislu razjašnjenja, pa neko sa strane ne bi mogao da do kraja ispita sve do čega mu je stalo, jer nam je opet govor veoma specifičan. Takođe, muškarcu se ne bi otvorile. Jednostavno, to je duboko ukorenjeno u njima. S druge strane, nama je bila muška ekipa na terenu, ali ja sam ta koja je vodila razgovor”, kaže Simonović Veljković.

Foto: Udruženje MOME

Sela Stare planine bez mladosti

Serijal na kome su ,,Mome” radile otkriva pojedinosti života Staroplaninki i njihova razmišljanja o pravima žena nekada i sada. Sagovornice Gordane Simonović Veljković starosti su od 70 do 85 godina. Bilo bi zanimljivo uporediti njihove stavove sa stavovima mlađih Staroplaninki. Ali, još jedna specifičnost Stare planine je da mladog stanovništva, prema rečima Simonović Veljković, nema.

,,Vi tamo mlađih žena nemate. One ne postoje tamo. Sigurna sam da je u selu Dobri Do, gde smo snimali, najmlađa stanovnica upravo žena sa kojom smo razgovarali, koja ima 72 godine”, objašnjava autorka serijala.

Sela Stare planine se susreću sa mladošću jedino preko leta, pa zato letnji period ume da zavara, prema rečima Gordane Simonović Veljković.

,,Svi vole Staru planinu, zato što nije kao Zlatibor, nije kao Kopaonik, neistražena je, nije infrastrukturno još uvek sređena i tako dalje. Ali, s drugi strane, tamo nemamo ljudi. Tu su romantične priče koje dolaze iz nekog letnjeg perioda, jer u tim selima se sjate neka deca, neki unuci tih ljudi, neko ko ima veze sa tim porodicama, pa onda dođu turisti, a to uopšte nije realna slika. I mi smo baš zbog toga izabrali zimsko vreme da snimimo te žene i da snimimo sela u kojima one žive”, kaže naša sagovornica.

Foto: Udruženje MOME

Posle porođaja umesto odmora — motika

,,Ćerke sam si doma rodila. Nisam išla pri doktora”, priseća se Staroplaninka Zlata Mladić, sagovornica Gordane Simonović Veljković u okviru serijala o Staroplaninkama.

Slično iskustvo ima i Staroplaninka Viktorija Mančić.

,,Kuj da mi pomaga? Pa pomagam si sama ja. Mora. Kako sam se porodila, dobro nisam umrela”, navodi Mančić za serijal Moma.

Za ovakav odnos prema porođaju i stavljanje pod rizik i žene i deteta nisu krivi samo okovi patrijarhata. Na pitanje kakav je odnos institucija prema Staroplaninkama, ali i Staroplanincima, Gordana Simonović Veljković kaže da razumevanje ne postoji.

,,Institucije, kada su u pitanju ljudi sa Stare planine, ne samo žene, nego ljudi, ja mislim da tu nema sluha, nema razumevanja. Ginekologa, naravno, nema. Mislim, ljudi su i prinuđeni da dolaze u grad, jer nema tih programa koji bi omogućili da oni imaju zaštitu u mestu u kome žive. To su mala sela, opet se vraćam na to da je tu ostalo po dvadesetak stanovnika. Živimo u vreme kada se sve posmatra kroz finansije i kroz finansijska sredstva. I, jednostavno, moj utisak je takav da niko neće da pokreće programe za tako malo ljudi. Neka sela su dobro povezana sa gradom, ali to nisu redovne autobuske linije. Postoje i sela do kojih nema autobuskog prevoza, do kojih ne može da se dođe ili da se ode ako nemate sopstveni auto, sem taksijem. To je tim ženama jako skupo”, objašnjava autorka serijala.

Simbol porođaja nedostojnog jedne žene, i jednog novog života, bar kad je reč o ovim krajevima, jeste pokrovac.

,,Neke žene u ovim krajevima su se porađale na pokrovcu. Pokrovac je parče tkanine kojim se prekrivaju krave i volovi kad je hladno. Žena je ovde prljava tokom porođaja i nakon porođaja. Kad kažem ovde, mislim na to vreme i na taj prostor (20. vek). Žena je prljava, žena ne može u krevet, ona je na zemlji, na slami, na tom pokrovcu za krave”, objašnjava Gordana Simonović Veljković.

Nakon porođaja, bilo na pokrovcu ili kod lekara, ženi ni tada ne sledi odmor ili bolji tretman okruženja. Tada sledi rad, i to sa novorođenim detetom na ramenu.

,,Nedelju dana i onda na ramo i pravo na njivu. I tamo mu na neko drvo vežeš kao ljuljašku i ono tamo spava. Idem da ga podojim, pa ponovo kopam. Kući kad se vratim, treba sve, i ručak i večeru da spremam, da na’ranim svinje, kokoške”, objasnila je Staroplaninka Snežala Nikolić za serijal Moma.

Uslovi u kojima se žene danas porađaju često su daleko od dostojnih. Možda više simbol porođaja nije pokrovac, ali, nažalost, često jeste akušersko nasilje, o čemu je pisao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.

I ženama na Staroj planini je stalo da se uslovi u kojima se žene porađaju poboljšaju, pogotovo zbog muka kroz koje su i same prošle, kaže Gordana Simonović Veljković.

Foto: Udruženje MOME

Slavlje zaslužuje rođenje isključivo muškog deteta

Nije nepoznanica da patrijarhat veliča rođenje isključivo muškog deteta, dok se rođenje ženskog čak može smatrati neuspehom. Ovakvo razmišljanje dovodi i do selektivnih abortusa, po čemu je naročito poznata Crna Gora. O ovoj temi je VICE uradio dokumentarac.

Kako su koreni patrijarhata naročito snažni u ruralnim područjima, i u Rsovcima, Dobrom Dolu i Dojkincima je radost bila veća kada na svet dođe muško dete, jer ono je ,,naslednik, domaćin”. Njegovo rođenje znači da će imati ko da ,,nastavi lozu”.

,,Ako imaš dve devojčice, rodiš li muško, znaš da je to muško, da vredi da mu se raduješ, da ga voliš, da ga sve…”, kaže Viktorija Mančić za potrebe serijala o Staroplaninkama.

Zlata Mladić, takođe učesnica serijala o Staroplaninkama, navodi da je odnos prema dečacima bio drugačiji i tokom celog odrastanja.

,,Mnogo, mnogo razlika. Kad se rodi muško, sve za muško. Sve za brata, da ima što više imanja. Mi da li smo išle bose, da li će da imamo suknje, sve dok nismo bile porasle”, priseća se Mladić.

Kakva je to dobra devojka?

Iako se njenom rođenju manje radovalo, ipak je žena ta koja je veliki teret morala da preuzme na sebe. Deca, kuća, hrana, poljoprivredni poslovi  — sve su to njena zaduženja. Nema radnog vremena, jer se radi od jutra do mraka. Ali, uzalud, jer žena nije imala svoja primanja.

,,Da zna da radi, da kopa, da žanje. Sve da zna, svu rabotu da radi, pa onda da ide u tu kuću, u dobru kuću”, tako Mirjana Vasić iz Dojkinaca opisuje dobru devojku.

Možda je najnapornije bilo biti najmlađa snajka. Jer je žena, pa još i najmlađa u porodici, morala sve da radi i svima da udovoljava.

,,Najmlađa snajka kad dođe ona sve mora da radi. Sve mora na stari da da. Tako je bilo. Zna se, mlađa snajka i mora da vrši taj pos’o“, rekla je za serijal Mirjana Vasić.

,,Uspeh je udati se za nekog ko ima plodno zemljište u blizini sela”

Znajući kakav ih život čeka, ženama je bilo bitno da odu u kuću u čijoj blizini je zemljište koje će obrađivati, prema rečima autorke serijala o Staroplaninkama.

,,Žene sa kojima sam razgovarala su birale muževe shodno svojim željama, ali opet postoji tu još jedan moment. Želele su da odu, da se udaju tamo negde, gde je zemlja pristupačnija. Svesne su da moraju da rade teške fizičke poslove. Ali, prosto, ako već moraju, da to ne bude tamo negde u planinama, da ne moraju da prelaze kilometre i kilometre, da to ne bude ta tvrda zemlja koja se teško obrađuje. Uspeh je udati se za nekog ko ima plodno zemljište u blizini sela”, objašnjava Gordana Simonović Veljković.

Ne treba zaboraviti i na to da žena celog života radi na tuđem imanju. Po odlasku u muževljevu kuću, njenu devojačku kuću u celosti najčešće nasledi brat ili braća. Žene sa Stare planine se često odriču nasledstva, pa tako ni nemaju gde da se vrate, šta da prodaju ili poklone deci, a da je isključivo njihovo.

,,Nisam htela na brata ništa da uzmem. Sve sam bratu poklonila. Jer ja sam ovde došla, oni su imali puno imanje. Jednog brata smo imale, nismo tri. Sve sam poklonila njemu. Ništa nisam uzela. Majka nam je rekla: ‘To je sve za Boru, vi iš”, priseća se Stoimenka Stojsavljević u serijalu.

Nevestina česma kao simbol ulaska u brak

Običaj Staroplaninaca čiji je simbol ,,nevestina česma” znak je stupanja u brak u ovim krajevima. Tu bi mlada polivala i ljubila ruke svekra i svekrve, ali i svog muža.

,,Tu sam ja bila na vodu. Tu su ujutro, taj dan kad idu… Odvedu nevestu kod momka i onda ujutru ide se na česmu i ona se klanja na svekra i na svekrvu. Sedne na česmu i sipuje mu vodu. Ona mu posipuje i ljubi mu ruku. Zato je to nevestina česma”, priseća se Staroplaninka Stoimenka Stojsavljević u serijalu.

O tome kakva osećanja naviru Staroplaninkama na pomen nevestine česme, Gordana Simonović Veljković kaže da one ,,blagonaklono gledaju na ta okupljanja, na te svadbe, na sve te običaje koji su bili”.

,,Prosto to je deo njihove mladosti. S druge strane, vidim među njima da su običaji vezani za dokazivanje nevinosti nešto što je sramno, što ne bi trebalo, i tako dalje. To klanjanje, ljubljenje ruku, pranje ruku, što kažu posipuvanje kod nas, one na to gledaju kao deo svoje obaveze, kao na nešto što im se podrazumeva, ali na kult nevinosti ne gledaju, kako se gledalo u to vreme. To je njima glupo, to je njima nepotrebno, to je njima sramno, a zaista ima primera strašnih”, objašnjava naša sagovornica.

Kada je reč o dokazivanju nevinosti, mlada za koju bi se procenilo da nije bila nevina pre ulaska u brak, bila bi posramljena.

,,Recimo u selu Gostuša, na Staroj planini, običaj je bio da nevesta, kad je nevina, posle prve bračne noći kreće na vodu. Opet se česma pojavljuje, jer je  voda ovde na Staroj planini simbol nečeg čistog. Kreće se i celo selo prati nevestu, dok je ona na konju. Svi pevaju, vesele se, i tako dalje. Ali, ako nevesta nije bila nevina, onda je stave naopačke na konja, pa joj na veo zakače, kako oni kažu ovde, mrtve poganci, a to su mrtvi miševi. Idu kroz selo, i pevaju: ‘Oj nevesto, kude si gledala, kad si ne si dupe sačuvala?’ I to je javna poruga, i to je javno ponižavanje, ne samo neveste, već i njenih roditelja, zbog toga što, eto, nije ispoštovala taj kult nevinosti”, kaže Gordana Simonović Veljković.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Žene Ujedinjenih nacija i Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava u zajedničkom dokumentu ,,Eliminisanje testiranja nevinosti” iz 2018. apelovali su na vlade širom svijeta da zakonski zabrane ovu vrstu pregleda, a na medicinsko osoblje da ni pod kojim uslovima ne obavljaju kontrolu ,,nevinosti”, prenose Vijesti.

,,Ovim nepotrebnim i štetnim testom krši se više ljudskih prava i etičkih standarda uključujući osnovni princip medicine – ne učiniti nekom nešto nažao. Osim toga, ne postoji naučni dokaz da bilo koja vrsta testa ‘nevinosti’ može dokazati da li je žena ili djevojčica imala vaginalni odnos ili ne”, objašnjava se u ovom dokumentu SZO i organizacija UN-a.

Iako je nevinost čak i naučno nemoguće dokazati, a čak i da je moguće, to ne sme da određuje vrednost jedne žene, još jedan običaj na Staroj planini vezan je upravo za dokazivanje nevinosti. Ako bi se za ženu procenilo da nije bila nevina po ulasku u brak, njena majka bi bila posramljena stavljanjem paprika oko vrata.

,,Kod nas je običaj bio na Staroj planini da se ode kod devojke kad se venčavaju. Mladoženja i njegova porodica odlaze kod devojke, tu se obavljaju neki obredi, služi se večera. Devojka odlazi u mladoženjinu kuću. Sutradan dolaze njeni roditelji da ‘vrate slavlje’, tako se to kod nas kaže, kod mladoženjinih roditelja. I tu se raspravlja o tome da li je devojka bila nevina ili nije. U stvari, uopšte se ne raspravlja. Ako se pojavi svekrva ili svekar sa nizom sušenih paprika i stavi to oko vrata majci devojke, to je javni prekor, zato što devojka nije bila devica kad je ušla u brak”, objašnjava Gordana Simonović Veljković.

Kult stareje vidi se i danas

Autorka serijala o Staroplaninkama ističe da nije svaki muškarac onaj koji se sluša i kome se žene pokoravaju. Ono što se poštuje i više od činjenice da je neko muškarac jesu godine.

,,Specifičnost za naš patrijarhat ovde je poštovanje stareje, odnosno patrijarhat po starešinstvu. Tu su još uvek muškarci oni koji odlučuju, ali stariji muškarci. Stareja je onaj najstariji, onaj kod koga je novac i koji raspoređuje poslove”, objašnjava Gordana Simonović Veljković.

Sagovornica uviđa sličnost između kulta stareje i borbe mladih u Srbiji danas.

,,Zašto su naša deca na ulicama i studenti danas? Kakvo mišljenje mi imamo o deci i o mladim ljudima? Da oni ne znaju ništa, da njihovo mišljenje nije bitno, da njihovo mišljenje nije važno, da njihove potrebe nisu važne, da se onaj ko je stariji sluša, jer je on po bogu i pametniji i mudriji. Meni je je to neka dodirna tačka sa onim što sam videla na terenu”, ističe Simonović Veljković.

Obrazovanje ključno za bolji položaj žena u društvu

Na osnovu videa ,,Školovanje devojčica” lako može da se zaključi da ni jednoj Staroplaninki nije bilo dopušteno da se školuje onoliko koliko je želela.

,,Čim sam završila osnovnu školu, više me nisu puštali da idem. Nisam ni osmi razred završila. Samo četiri razreda. I odmah sam počela sve da radim”, navodi Zagorka Gogić u videu.

Autorka ovog serijala upravo na obrazovanje gleda kao ključan korak do osvešćivanja žena i devojčica o njihovim pravima i potrebama. Dodaje da je važno i formalno i neformalno obrazovanje, ali i edukacija putem medija.

,,Govorim o tradicionalnom medijima. Oni treba da izađu iz te svoje zone komfora, iz tog izveštavanja, informisanja na koje su navikli. Ako vi imate rodno senzitivan govor u programu, a objavite identitet žrtve, ili objavite tekst koji opravdava nasilnika, to nipošto nije smelo da bude objavljeno. A nažalost, vidimo da je teror nad ženama, da su nasilje, pa čak i femicid, teme koje zaokupljuju pažnju javnosti, i da se mediji tim temama bave na način koji nimalo nije naklonjen žrtvama, već podilaze publici sa što više interesantnih detalja, sa što više sočnijih priča. Ljudi u medijima treba da nauče kako da izveštavaju o tome, a institucije da rade svoj posao”, poručuje Gordana Simonović Veljković.

Klub solidarnih žena kao sigurno mesto za sve žene

Svesne negativnog uticaja koji patrijarhat ima na samopouzdanje žena i njihovu solidarnost, nekolicina žena iz nevladinih organizacija odlučila je da napravi sigurni ženski prostor za žene iz Pirota i okoline.

Klub solidarnih žena nedavno je otvorio Centar za podršku lokalnoj zajednici ,,Mome”, u saradnji sa Udruženjem ,,Romkinje sa sela” i Udruženjem građana ,,Ternipe”, kao i podršku Udruženja ,,Korak po korak”. Glavne vrednosti Kluba u Pirotu biće solidarnost i podrška ženama.

,,Planiramo različite akcije koje će pomoći ženama pre svega da se okupe, da bolje upoznaju jedna drugu i da se prosto više govori o temama koje su nekako skrajnute, a to su antifašizam, antimilitarizam, mirovna politika, podrška ženama, solidarnost, empatija, pomoć u prevazilaženju izazova u maloj lokalnoj sredini”, objašnjava Gordana Simonović Veljković.

Foto: Udruženje MOME

Klub solidarnih žena je mesto gde žene mogu da se obrate za pomoć, gde mogu da napreduju kroz neformalno obrazovanje i slobodne aktivnosti, ali i da se druže, prema rečima naše sagovornice.

Bilo koja žena kojoj je potrebna bilo kakva vrsta pomoći, ili je samo zainteresovana za aktivnosti Kluba, može da se javi preko mejla: centar.mome@gmail.com.

Na otvaranju Kluba prisutne žene mogle su da na ceduljicama napišu želje po pitanju aktivnosti koje će Klub sprovoditi. Prema napisanom, potrebne su im, između ostalog, psihološke radionice, promocija južnjačkog govora, a volele bi i da se druže sa piscima.

S obzirom na to da Gordani Simonović Veljković u okviru Kluba sledi rad sa drugim ženama, pitale smo je šta za nju znači biti dobra žena.

,,Za mene je dobra žena ona žena koja je samoj sebi na prvom mestu, i koja ume da ceni sebe. I koja pre svega ima ljubavi i poštovanja za sebe. Tako će ona imati ljubavi i poštovanja za sve ljude oko sebe, svoju porodicu, svoju decu, ako ih ima i ako želi da ih ima. Za mene je dobra žena ona koja ne preza da donese izbore koji nisu popularni, ona koja ne razmišlja o tome kako će zajednica posmatrati njene izbore. Ona koja je hrabra da jednostavno stane uz sebe. Prvo uz sebe, a onda uz sve ostale”, poručuje Simonović Veljković.