Zaječar: 36 sela, a ginekologa nema

Zakazivanje i privatne ambulante

Pregledi se u dispanzeru za žene zakazuju posle 25. u  mesecu. Međutim ni zakazan termin ne znači da će se pregled obaviti bez čekanja, navodi jedna od naših sagovornica. Ženama sa sela dostupna su jedva dva autobusa dnevno, te im je izuzetno teško da svoje obaveze uklope sa zakazanim pregledima. Zbog toga se neretko odlučuju da iste obave privatno.

Dok se u Domu zdravlja na upute i zakazivanje čeka po mesec dana, u jednoj od pet privatnih ginekoloških ordinacija u Zaječaru, žene mogu sve preglede da obave u danu. Lekar, koji u privatnu kliniku dolazi jednom mesečno iz Kragujevca, pregleda od 30 do 40 žena u toku dana. U samo jednom danu, žene mogu obaviti pregled sa ultrazvukom, papa test i kolnoskopiju, kao i pregled i ultrazvuk dojke.

Prosečna plata u Zaječaru iznosi tek nešto više od 83 hiljade dinara. Zbog toga je mnogim ženama previše da izdvoje između 3 i 8 hiljada na ginekološke preglede ili preko 25 hiljada na manje intervencije. Mnoge se na to odluče, zbog, kako navode, neprijatnih radnica na odeljenju i loših uslova u samom Domu zdravlja.

Jedna od naših sagovornica kaže da većina instrumenata izgleda staro, a da je samo odeljenje prilično oronulo.

“Dodala bih da se na jednom pregledu početkom novembra, doktorka našalila u stilu: „Samo da se ne porodiš uskoro, jer nemamo grejanje ni na ginekologiji ni u porodilištu.“” – opisuje ona.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u Srbiji svake godine od raka grlića materice oboli preko hiljadu i sto žena. Svaka 10. žena koju sretnete na ulici ima neku vrstu maligniteta na dojci. Iako su ove bolesti u evropskim zemljama iskorenjene, u Srbiji su i dalje u rastućem trendu.

Bez ginekoloških pregleda u selima

 Mnoge žene iz ruralnih sredina u Srbiji nemaju obezbeđene redovne ginekološke preglede. Takva situacija je i u selima u okolini Zaječara. Lekari iz Doma zdravlja, su u godinama pre korone obilazili seoske ambulante, omogućivši ženama preventivne ginekološke preglede. Kako su naše sagovornice potvrdile, ove prakse u selima, više nema.

Načelnica dispanzera za žene u Domu zdravlja, Dragana Todosijević – Petrović, potvrđuje da se ovakvi pregledi više ne održavaju.

“Sistematskih pregleda više nema, jer su ambulante u jako lošem stanju i ranije smo imali potrebu i da nosimo ginekološke stolove sa sobom, a mi nemam uslova za to.” – objašnjava ona.

U zaječarskim selima živi oko 15 i po hiljada stanovnika kojima je otežan pristupi medicinskim uslugama zbog stanja ambulanti od kojih su mnoge i zatvorene. Ovo ženama dodatno komplikuje redovne posete specijalistima ginekologije.

Zapuštena ambulanta u selu Brusnik kod Zaječara

Iz organizacije FemPlatz kažu da je ženama na selu pristup specijalističkim uslugama otežan, jer se one u selima ne pružaju.

“Žene moraju nekako da stignu do grada i da dobiju termin. Treba im novac za prevoz, prevoza u većem broju slučaja nema nego što ga ima i često je povezan sa đacima koji idu u školu, a van toga nema prevoza do gradova. I tu je veoma otežan pristup ginekolozima, i mora prvo da se reši broj ginekologa, a onda i pristupčnost tim uslugama za žene koje imaju neke određene prepreke.” objašnjava Kosana Beker, izvršna direktorka FemPlatz-a.

Zapuštena ambulanta u selu Brusnik kod Zaječara

Manjak ginekologa specijalista

Ono što je simptomatično u Srbiji, jeste da kadrova u medicini ima jako malo.

Dragana Todosijević-Petrović, jedini ginekolog koji se vodi u Domu zdravlja objašnjava da nekoliko lekara iz bolnice određenim danima dežura u ginekološkoj ambulanti.

“Postoji potreba za novim lekarima, imamo jednog kolegu za kog ne znamo da li će da se vrati sa specijalizacije tako da imamo problem i sa kadrom.” kaže Todosijević – Petrović, načelnica dispanzera za žene.

Prema istraživanju FemPlatz-a iz 2023. Godine, u Srbiji je radilo samo 509 ginekologa, što predstavlja jednog ginekologa na oko 6000 žena.

Ova organizacija priprema istraživanje za prethodnu godinu, ali su podaci i dalje poražavajući i ne idu u prilog ženama u Srbiji. Beker kroz primer ilustruje u kom su položaju žene u Srbiji, po pitanju ginekološke zaštite.

“Prema podacima za april ove godine, u Srbiji postoji tek 17,8 ginekologa na 100 hiljada žena starijih od 15 godina. Kada uporedimo, imamo jednog pedijatra na hiljadu stanovnika, dok za odraslo stanovništvo lekara postoji 70 lekara na 100 hiljada ljudi.”

Biljana Popović, nekadašnja doktorka u Domu zdravlja u Zaječaru, koja je prešla u privatnu praksu kaže da je i tokom njenog rada u toj zdravstvenoj instituciji, situacija bila gotovo identična. Lekari su dolazili iz bolnice da dežuraju jednom nedeljno, dok je u samom dispanzeru, prema njenim rečima, uvek bio mali broj lekara.

Nakon svih iznesenih poteškoća, Beker se pita:

“Ako u našem izveštaju za 2024. godinu imamo podatak da je jedan ginekolog prosečno brinuo o 5619 žena, kada odbijemo sve vikende i praznike, koliko dana ostane jednom lekaru da pruži uslugu za toliko žena?”

Jednom specijalisti ginekologije ostane 241 radni dan tokom kog će pregledati žene, devojke i devojčice starije od 15 godina. Posvetivši svakoj tek 15 minuta, lekar bi morao da obavi čak 23 pregleda u toku osmočasovnog radnog dana. Iz ovih podataka, jasno je da je Zaječaru, ali i ostalim gradovima u Srbiji potreban veći broj ginekologa u državnim ustanovama.

Tekst je nastao kao deo programa Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija Fondacije.