Hronologija zastrašivanja i borba za istinu na lokalu: Verica Marinčić

„Sad to što je on tebe hteo da udari motorom, nije to hteo tebe kao novinarku. On se zaljubio” – rečeno je Verici Marinčić u SUP-u u Inđiji, kada je prijavila da je napadnuta kao novinarka.

Reč je o napadu iz 2019. godine, nakon što je medij za koji je Verica radila objavio foto-vest na društvenim mrežama o bahato parkiranom automobilu ispred pekare u Inđiji.

Vlasnik auta prvo je pokušao da Vericu polije vodom u kafiću, a kasnije je velikom brzinom tik pored nje prošao motorom. Pratio ju je, a onda se zaleteo motorom u nju, ispred kuće u kojoj stanuje.

Danima ju je nakon toga pratio, a čak se i raspitivao o njoj u prodavnici u kojoj je tada radila.

„Prošao je najmanje osam puta, toliko sam, barem, uspela da prebrojim. I danas opet. Parkirao se tačno ispred prodavnice u kojoj radim. Prošao je i značajno me pogledao. Isto tako i kad se vraćao iz pekare“, rekla je tada Verica za Cenzolovku.

Pošto je ovo zastrašivanje prijavljeno nadležnima, Cenzolovka je tada pokušala da dođe do više detalja o ovom slučaju, ali je iz tužilaštva dobila odgovor da „Verica zapravo i nije novinarka”, jer u tom trenutku nije članica nijednog novinarskog udruženja – što i nije obavezno.

Međutim, tužilaštvo je ipak pokrenulo postupak za ugrožavanje sigurnosti Verice Marinčić protiv, kako je otkrio portal VOICE, pripadnika lokalnog ogranka moto kluba „Noćni vukovi”, koji je blizak Opštini Inđija.

Krivična prijava protiv njega je odbačena prvi put, nakon čega se Verica žalila. Ipak, tužilaštvo je utvrdilo da nema elemenata krivičnog dela i prijavu i drugi put odbacilo.

Osuđen samo napadač koji nije blizak vlasti

Pored onih u stvarnom prostoru, onlajn napadi na Vericu Marinčić traju godinama.

Jedini slučaj dosad okončan osudom bio je kada joj je preko Fejsbuka pretio čovek koji nije blizak vlasti.

Verica je tada bila sigurna da je pretnje izazvao tekst o lokalnom svešteniku kojeg je policija iznela iz prodavnice „Lidl”.

Muškarac iz Beočina uputio joj je tada više pretećih poruka:

„Veruj mi da ćeš ujutru imati rok 20 min da sve negiraš i izbrišeš jadnice. Vidimo se ujutru.“

„Ja ili ti, dosta znam toga o tebi, pa bi moglo i to sad da se objavi kao što i hoće već ujutru, a znaš i ti. Vidimo se, lepo spavaj.“

Ove pretnje prijavljene su Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, a proces je okončan sklapanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela, čime je napadač osuđen uslovno.

Obračun sa Marijanom Rističevićem

Da Verica nije novinarka nije tvrdilo samo tužilaštvo u odgovoru Cenzolovci, već i narodni poslanik Marijan Rističević koji ju je pežorativno nazivao „prodavačicom” na svom nalogu na društvenoj mreži Iks (tada Tviter). On se pitao zašto se „prodavačica iz Inđije” predstavlja kao žrtva progona.

Verica tada jeste radila u prodavnici – da bi dostojanstveno živela. Ipak, novinarstvom se godinama unazad bavila. Čak je pronašla i ahrivski snimak emisije iz 2006. godine, koju je ona vodila, a u kojoj je gostovao upravo Rističević.

„Kaže Rističević da nisam novinar nego prodavačica. Evo snimka iz prodavnice“, napisala je Verica uz arhivski snimak.

Višegodišnji problemi sa Opštinom Inđija

Vericu Marinčić vređali su i na zvaničnom Fejsbuk nalogu Opštinske uprave u Inđiji.

Kada se jednog dana vraćala iz prodavnice, noseći u kesi limenke piva koje je koristila za negu cveća u svojoj bašti, predstavnici Opštine uslikali su je ispred njene kuće, povodom radova u ulici u kojoj se ona nalazi.

Ta fotografija izazvala je niz neprimerenih i uznemirujućih komenara na račun novinarke, ali i njene pokojne majke. Vericu su vređali, nazivali je „alkoholičarkom”, izmišljali joj afere sa oženjenim muškarcima…

Iz Opštine nije uspela da sazna ko vodi njihovu Fejsbuk stranicu kako bi izbrisao objavu i sprečio dalje komentare.

Verica inače, kao novinarka, godinama ima problem sa Opštinom Inđija. Iako uporno pokušava da nju i medij za koji rade ubace na opštinske mejling liste za novinare, to se i dalje ne dešava.

Nedavni napad na nju u zgradi Opštine – kada ju je pripadnik obezbeđenja fizički izbacivao iz zgrade – napad je za koji je čula šira javnost.

Verica je u novoj epizodi Tampon zone govorila više o napadima kroz koje je prošla kao novinarka, ali i izrazila nadu da će baš slučaj izbacivanja iz zgrade Opštine možda dobiti epilog kod nadležnih institucija, jer – konačno imamo i audio i video snimak napada.

Ona kaže da je najčešći problem kod procesuiranja napada na lokalne novinarke to što nemaju snimke, kao dokaze da se napad desio.

Ona je za Tampon zonu govorila o položaju lokalnih novinarki, ali i o sveopštem nasilju u kom se kao društvo nalazimo i u kom se ona, kao novinarka, bori za slobodu i pomaže svojim sugrađanima i sugrađankama.

„Država naša više nije naša, nju je nama neko oteo. Mi smo obespravljeni, pod nasiljem, u zakupu kod nekoga. Znači, ekonomsko, verbalno, fizičko, kakvo god goćete – mi trpimo nasilje. Uopšte ne shvatamo da smo mi sami dozvolili da budemo žrtve. I zato treba raditi na tome da se ljudi oslobode.”

Celu epizodu sa Vericom možete pogledati ovde:

Položaj novinarki u Srbiji

Skoro 70% žena angažovanih u redakcijama je nezadovoljno profesijom ili poslom koji obavljaju, pokazalo je novo istraživanje o položaju novinarki Inicijative za mirne promene – od toga 41% o tome razmišlja ponekad, a 27% često.

Poput globalnih istraživanja, i ovo sprovedeno u Srbiji ukazuje na neravnopravnu zastupljenost žena na rukovodećim pozicijama u medijima, ali i u medijskim sadržajima. Novinarke su istakle i nemogućnost usklađivanja privatnog života i karijere, ali i diskriminaciju na radnom mestu.

„Ono što ipak daje posebnu ’boju’ ovom istraživanju izmiče statistici – u pitanju su potresna svedočanstva o seksualnom zlostavljanju, nezadovoljstvu, osećaju neostvarenosti na ovom ili onom planu, koja ovde delimično i prenosimo”, piše u istraživanju Inicijative.

Kao glavni nalazi, ističu se:

– 41.4 odsto ispitanica zarađuje manje od republičkog proseka

– 40 odsto ih radi 40 ili više sati nedeljno

– 34.9 odsto smatra da za isti rad zarađuje manje od muških kolega

– 26.5 odsto bilo je diskriminisano zbog izgleda, a 36 odsto zbog godina

– 29.1 ispitanih bile su žrtve seksualnog uznemiravanja

– 42.7 oseća da je zbog posla žrtvovalo privatni život, a 24 odsto da privatni život mnogo utiče na posao

– 46.1 odsto smatra da su u medijskim sadržajima žene manje zastupljene od muškaraca

Celo istraživanje možete pronaći ovde.

Izvori: Tampon zona, Cenzolovka, VOICE, Inicijativa za mirne promene