Koliko urgentno je dovoljno urgentno: Kako do ginekološkog pregleda u Vranju?

Piše: Dejana Cvetković

Lokalni mediji su mesecima izveštavali o nedostatku ginekologa u Službi za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja Zdravstvenog centra Vranje, što je u javnosti ova institucija sve vreme negirala. Kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević je u obraćanju javnosti istakla da je Dom zdravlja u Vranju četiri nedelje bio bez ijednog ginekologa.

Povodom toga Tampon zoni se javilo desetak žena koje su podelile svoje iskustvo u ZCV-u.

Saznanja do kojih smo došle govore da u Službi za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja Zdravstvenog centra Vranje (SZZŽ) od nedavno radi svega četiri doktora specijalista ginekologije i akušerstva što stvara ogromne gužve jer je većina, kako tvrde sagovornice, često na bolovanju. Zbog toga se na pregled čeka mesecima, a ni urgenti slučajevi nemaju prioritet. Žene u ovakvoj situaciji odustaju od lečenja u DZ i odlaze privatno kod lekara, one koje su u mogućnosti, jer će kako navode ,,brže biti primljene i dobiti bolji tretman”. Neke od njih se nakon razočaranja u zdravstveni sistem i izostanka zdravstvene zaštite pak okreću alternativim metodama lečenja, što može ozbiljno da ugrozi njihovo zdravlje.

U Službi za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice Zdravstvenog Centra Vranje (ZCV) trenutno je zaposleno osam doktora specijalista ginekologije i akušerstva, prema podacima koje je Tampon zoni dostavio ZCV. U bolnicu zbog nedostatka ginekologa primaju pacijentkinje iz SZZŽ kada nema gužve, navode naše sagovornice i ističu da tamo uglavnom imaju pozitivna iskustva.

,,Trenutno nema dovoljno ginekologa u Domu zdravlja Vranje zbog dugogodišnje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, a takođe i zbog prirodnog odliva kadrova”, naveli su iz ZCV-a u odgovoru na zahtev.

Žene sa karcinomom nisu urgentni slučajevi

Sanja Stamenković, aktivistkinja iz Vranja govorila je u ime svoje prijateljice koja je saznala da ima tumor jajnika i usled izostanka pružanja zdravstvene zaštite bila životno ugrožena, te je morala da obavlja skupe preglede privatno, kao i da odlazi u  Beograd.

,,Nije mogla da nađe lekara u SZZŽ-u pokušavala je iz nedelje u nedelju dva meseca. Sve analize koje je uradila tada bile su odrađene privatno u Vranju i Beogradu. Analize su pokazale da ima tumor jajnika i da najkasnije za dva meseca mora da se operiše jer može da bude kobno za nju. Ona do pre nekoliko dana nije mogla nikog da nađe na ginekologiji od lekara da je primi”, tvrdi Stamenković.

U Beogradu su joj otkrili tumor koji joj nisu otkrili na pregledu u Vranju. S obzirom na to da nije imala izabranog lekara tražila je i vezu kako bi mogla da otvori bolovanje.

,,Kad nemate izabranog lekara dođete poslednji na red. Ona dva meseca nije mogla da otvori bolovanje, tražila je doktore sa akušerskog odeljenja, ali oni nemaju mogućnost da to urade. Dvoje lekara na bolovanju, jedna otišla u penziju. Niko od onih u akušerskoj klinici nije hteo da uskoči da je pregleda, kao i druge žene koje su bile bez zdravstvenog nadzora”, kaže Stamenković.

Kako kaže bila je spremna da ostavi posao jer joj je preče zdravlje ili uzme neplaćeno, i ode privatno da se operiše.

,,Vranje nije mala sredina, za grad koji ima 80.000 stanovnika, i ženska populacija je većinska strašno je da Dispanzer za žene ne radi. Verujem da su doktori zauzeti, ali onda sistem nije dobro organizovan i direktor DZ ne radi dobro svoj posao. I kad imaš vezu ti sam tim papirom opet moraš u DZ da se upišeš u karton i da se prepiše terapija, i otvori bolovanje. Ako ne otvoriš bolovanje dobiješ otkaz”, kaže Stamenković.

Na sreću, kako navodi, tek odnedavno ponovo radi nekoliko ginekologa u SZZŽ, te je napokon primljena na pregled i dobila je potrebne upute za analize.

Lekari često na bolovanju, pacijentkinje ostaju bez neophodne terapije

Naša druga sagovornica Marija* kaže da u SZZŽ od četiri ginekologa dvoje su često na bolovanju, jedna ginekološkinja jer ,,ove godine odlazi u penziju koristi i odmor” a neki ginekolozi ne primaju pacijente koji nisu njihovi.

,,Dok sam bila trudna jedan doktor je u smeni imao 62 pregleda. Načelnik dr Dragan Veličković je skoro zabranio da se žene koje nisu trudne pregledaju na odeljenju, zbog gužvi. Ali gde onda da idemo”, kaže Marija i dodaje da ginekologa neće biti dok neko ne završi specijalizaciju.

Svetlana*, još jedna žena koja je podelila iskustvo, navodi da se zbog nedostaka ginekologa trenutno nalazi 400 kilometara od kuće u drugom gradu kako bi se porodila jer u Vranju za devet meseci nije mogla da dobije zdravstvenu zaštitu, uprkos tome što je na održavanju trudnoće.

,,Doselila sam se u Vranje i pred svoj 26. rođendan sam prebacila ginekološki karton ovde i iste godine sam ostala trudna. Tada je još uvek, bar zvanično radilo tri lekara, načelnik i dve druge doktorke. Sada koliko sam čula, ne radi više niko. Načelnik Dejan Stojanović u SZZŽ skoro nikad nije radio, a nijedna od te dve doktorke nije želela da me primi. Kasnije kad sam prokrvarila i nisam imala gde da odem da dobijem terapiju otišla sam u bolnicu gde je sestra pokazala gestikulacijom da zna kakva je situacija u DZ i da će me primiti neko tu. Međutim, druge sestre su se pobunile i pokušale da me vrate u DZ”, kaže Svetlana.

U SZZŽ kako kaže ne primaju nove pacijentkinje i upućuju ih na privatne preglede. Tokom trudnoće nije dobila upute koji su joj bili preko potrebni, kao i terapiju Fraxiparine-om koju jedino u DZ mogu da izdaju za sprečavanje tromboze, i terapiju za održavanje trudnoće. Ona je ovaj slučaj prijavila inspekciji, ali kako kaže još uvek nije dobila odgovor.

,,Krvarila sam i održavala trudnoću, psihicki i fizički izmučena. Inspekcija iz Niša nije odgovorala na prijavu koju sam poslala. Nisam mogla da tražim kancelariju Zaštitnika pacijenata i čekam. Verujem da koriste osetljivost žena i znaju da nisu u mogućnosti da se izbore za pravdu do kraja u takvoj situaciji. Već se brinem gde ću otići na kontrolu nakon porođaja”, kaže Svetlana.

Jeleni* su otkrili tumor i trebalo je da odradi dosta analiza, ali u SZZŽ nije mogla da dobije izabranog ginekologa. Kada je to uspela, dobila je termin za tek mesec i po dana.

,,Na moju kuknjavu zbog hitnosti situacije su me ubacili kod neke doktorke koja je vikala na mene i moju majku. Doktorka mi je rekla da je ogroman posao za nju da napiše upute za sve to (za ginekološki ultrazvuk, PAPA test i dr). Morala sam vezu da povučem da bi mi dali uput za Narodni front u Beogradu za konzilijum pred operaciju”, kaže Jelena.

Stefana*  kaže da je mnogo novca potrošila na privatne ginekološke preglede jer u SZZŽ ,,nikog nema već neko vreme, svi su stalno na bolovanju, a ne postoje zamene”. Ističe da pritom ima dijagnozu zbog koje mora na određeno vreme da testira hormone.

,,Smučilo mi se što moram svaki put da smišljam priče i razmišljam na koji način da izdejstvujem upute jer moj ginekolog misli da je nepotrebno redovno se kontrolisati, osim ako se ne spremaš za vantelesnu oplodnju il sl.To što imaš problem i treba i želis da pratiš, za to imaš privatnika naravno. Stavljaš sebe u situaciju da moljakaš i ćutiš, a pri tome tvoje zdravstveno osiguranje sve to treba da pokriva. Rezultate za PAPA i zaboraviš da treba da uzmeš jer se mnogo čeka na njih. Najgore je kad imaš neku infekciju i hitno ti je, a ne možeš da dođeš na red jer zakažu tek za mesec dana”, kaže Stefana i dodaje je ,,većinu problema naučila sama da reši vremenom”.

Radivojević: Treba da izađemo nasleđenog obrasca razmišljanja ,,bolje da ćutim”

Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava ističe da je broj ginekologa u odnosu na broj žena u Vranju zabrinjavajući, posebno imajući u vidu da je pravo na zdravstvenu zaštitu ustavna kategorija, a kao najosetljivije kategorije Ustav prepoznaje i trudnice i majke tokom porodiljskog odsustva.

,,Republika Srbija je svakako u obavezi da preduzme potrebne mere i aktivnosti kako bi osnažila javne kapacitete i omogućila neometano ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu žena u Vranju. Do tada, žene iz ovog kraja imaju mogućnost da ukazuju na povredu svojih prava nadležnoj inspekciji Ministarstva zdravlja, i nezavisnim organima kao što je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana. Ovi organi u okviru svojih nadležnosti mogu ukazati na sistemske nedostatke i propuste i naložiti izvršnoj vlasti hitno preduzimanje mera radi unapređenja stanja u ovoj oblasti”, ističe Radivojević.

Ona navodi da brojna demografska istraživanja pokazuju da su žene na jugu Srbije manje osnažene, manje platežno sposobne i da veliki deo njih materijalno zavisi od članova porodice.

,,U situaciji kada ženi koja se nalazi u opisanoj poziciji u zdravstvenoj ustanovi saopšte da ne mogu da joj zakažu pregled, a ona nije u prilici da izdvoji sredstva za plaćanje pregleda u privatnoj ustanovi, ne možemo pričati o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu u punom kapacitetu”, kaže Radivojević.

Radivojević objašnjava da kada je reč o akušerstvu važno je istaći da postoji nekoliko kategorija pacijentkinja koje mogu da ostvare pravo na refundaciju troškova za pružanje zdravstvene usluge.

,,Prvu kategoriju čine trudnice i porodilje koje imaju potrebu za lekarskim pregledom, a zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da zakaže pregled, analizu ili intervenciju u roku od tri dana od dana obraćanja. Zdravstveni radnici su dužni da upute pacijentkinju na mogućnost da pregled obavi u privatnoj ili drugoj javnoj zdravstvenoj ustanovi, u kom slučaju im izdaju tzv. PZ obrazac”, objašnjava Radivojević.

Drugu kategoriju čine žene koje imaju uput za obavljanje nekog specijalističkog pregleda ili izražene simptome. Ukoliko zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da im taj pregled zakaže u roku od 30 dana, takođe imaju pravo da im se izda potvrda kojom bi posle mogle da zahtevaju refundaciju troškova obavljenog pregleda u privatnoj klinici, ali je rok znatno duži od roka koji se odnosi na prvu kategoriju žena.

I treću grupu kako objašnjava čine žene koje su zdrave i koje su se obratile zdravstvenoj ustanovi kako bi obavile redovan sistematski ili preventivni pregled, u tom slučaju ne postoji mogućnost da se troškovi pregleda obavljenog u privatnoj ustanovi refundiraju od strane RFZO-a.

,,Potvrda koju izdaju zdravstvene ustanove, tzv. PZ obrasci su dokaz pacijentkinja da pregled nije mogao biti obavljen u napred navedenim rokovima, koje je potrebno predati nadležnoj filijali RFZO-a u kojoj su osiguranice prijavljene. Dešava se da RFZO, odbija podnete obrasce zbog formalnih nedostataka, zbog čega je važno da pacijentkinje znaju da svaki izdati PZ obrazac mora sadržati pečat na prvoj strani (ne na poleđini) na tačno predviđenom mestu.Takođe, dešava se da zdravstvene ustanove odbijaju da izdaju pomenuti obrazac”, ističe Radivojević.

Ona napominje da je važno osnažiti i dobro informisati pacijentkinje i ukazati na činjenicu da je reč o njihovom pravu te da ne posustaju od borbe i zahteva da im traženi obrazac bude izdat u svakom konkretnom slučaju.

,,Ukoliko se nađete u situaciji da zdravstvena ustanova odbija da vam se izda PZ obrazac, potrebno je obratiti se inspekciji zdravlja i Zaštitniku građana koji ima mogućnost da reaguje hitno kada nastupa nenadoknadiva šteta a to jeste ovaj slučaj. Takođe moguće je istovremeno obratiti se i Poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Ukoliko se ustanovi da su nastupile štetne posledice usled propusta zdravstvenog radnika moguće je pokrenuti i parnični postupak”, navodi Radivojević.

Beogradski centar za ljudska prava je tokom 2023. godine pokrenuo kampanju ,,Moje pravo da znam” koja služi da ženama prenesu relevantne informacije ne samo o njihovim pravima i raspoloživim pravnim mehanizmima već i da podignu njihovu svest da se moraju zauzeti za sebe. Vranje je, kako navodi sigurno jedan od gradova koje će posetiti tokom naredne godine.

,,Živimo u sistemu koji ne funkcioniše, moramo jedna drugu osnažiti i podržati. Treba da izađemo iz nasleđenog tog paterna razmišljanja ‘bolje da ćutim i pustim ih da rade, on je lekar valjda zna’. Umesto tog unutrašnjeg dijaloga u kojem se pitamo ‘šta ćete sada da mi radite, čemu to služi, koji su rizici’ treba istupiti hrabo i jasno postaviti i ova i druga pitanja koja su od značaja za samu medicinsku proceduru a i našu odluku da povodom iste damo pristanak da se sprovodi nad nama. To uostalom propisuje i Zakon o zaštiti prava pacijenata, odnosno predviđa obavezu zdravstvenih radnika da nas o svemu ovome kao pacijente adekvatno i pravovremeno informišu” kaže Radivojević.

Tokom kampanje ,,Moje pravo da znam” posetili su Niš, Novi Sad, Kragujevac, Užice, Beograd i Šabac gde su na ulici postavili štand, pričali sa građankama i delili limflete o pravima pacijenata.
Sva imena u tekstu, sem onih gde je navedeno puno ime su izmišljena radi zaštite identiteta žena koje su podelile svoje iskustvo. Neki delovi su izuzeti takođe zbog zaštite identiteta.

VAŽNI TELEFONI

Zorica Perić, Kancelarija za zaštitu prava pacijenata 017/402-390

Kralja Milana 1, I sprat, kancelarija broj 37 (zgrada Načelstva)

radnim danom od 12,00 – 14,00 časova

 Marko Tričković, ombudsman Grada Vranja  017/420-184
Zaštitnik građana Republika Srbija  011/2068-100, od 8 do 16 časova i 064/876-85-05, od 16 do 22 časa
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti 011/243-80-20 i 011/243-64-64