Koliku i kakvu pažnju važnim pitanjima za žene posvećuju stranke koje učestvuju na izborima?

Piše: Danica Đokić

Kampanja za izbore zakazane za 17. decembar poklopila se sa 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama – u godini u kojoj je za 10 i po meseci ubijeno 27 žena u partnersko-porodičnom nasilju. Koliku i kakvu pažnju važnim pitanjima za žene posvećuju stranke koje učestvuju na izborima?

„Većina partija u Srbiji se seti ženskih prava i određenih problema koje se tiču žena i rodne ravnopravnosti tek povodom obeležavanja određenih datuma koji se toga tiču. Sada smo u 16 dana aktivizma i mislim da nema političke partije koja nije nešto rekla na tu temu”, kaže za Tampon zonu naučna saradnica Centra za međunarodnu politiku na Fakultetu političkih nauka Zorana Antonijević i dodaje da se tim problemima ne pristupa sistematski, da se ništa ne radi na nivou institucija, što je „najveći problem”.

Iskustvo iz ranijih predizbornih kampanja pokazuje da stvarni problemi i građana i građanki, koja se tiču njihovih života, ostaju izvan interesovanja kandidata, rekla je Antonijević:

Ona objašnjava i da istraživanja pokazuju da je žensko biračko telo „ona zlatna sredina”, tj. ciljna grupa koja se nije sasvim opredelila i nije „čvrsto ukopana u svom uverenju da treba glasati za određenog kandidata”. Zbog toga misli da „nije loše načiniti zaokret i obraćati se u kampanji direktno ženama”.

Žensko biračko telo nije homogena grupa

U programima osam političkih partija, koje u četiri različite koalicije učestvuju na predstojećim parlamentarnim izborima, pet je „provlačilo” teme koje se tiču žena kroz šire segmente (poput zdravlja), dok su tri govorile o rodnoj ravnopravnosti u posebnim odeljcima.

Tampon zona je za potrebe ovog teksta proverila analizirala  šta o rodnoj ravnopravnosti i problemima žena u svojim programima govori osam političkih stranaka iz koalicija koje učestuvuju na izborima 17. decembra, koje su prema istraživanju Nove srpske političke misli imale podršku veću od 5 odsto i to:

– Srpska napredna stranka (lista Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane!)

– Srpska stranka slobode i pravde; Narodni pokret Srbije; Zeleno-levi front (lista Srbija protiv nasilja)

– Socijalistička parija srbije; Jedinstvena Srbija (lista Ivica Dačić – Premijer Srbije! – SPS – JS – Ivica Dačić, D. M. Palma)

– Srpski pokret Dveri; Srpska stranka Zavetnici (lista Dveri i Zavetnici – Nacionalno okupljanje-državotvorna snaga – Milica Đurđević, Boško Obradović)

Zorana Antonijević ističe da žene nisu homogena grupa, kao što nisu ni muškarci, te da kandidati na izborima treba da upućuju poruke ženama koje imaju određene potrebe, a koje ne moraju nužno biti potrebe svih žena.

U programima najvećih političkih stranaka, međutim, upućuju se samo opšte poruke svim ženama ili trudnicama i majkama. Programi se bave i ženama sa sela i preduzetnicama, ali opet najčešće majkama i trudnicama među njima.

Način na koji se partije u Srbiji obraćaju ženama je, kaže Antonijević, „paternalistički”, a kandidati ne razmišljaju o ženama izvan vrlo stereotpinog razmišljanja kao o majkama i jedinim roditeljima.

Partije u svojim programima o položaju i problemima žena govore na sledeći način:

Srpska napredna stranka (SNS): Nema poseban odeljak o pravima ili položaju žena. U odeljku o zdravlju spominju „novu populacionu inicijativu Srbije” usmerenu na trudnice, porodilje i majke s malom decom, bez konkretnih predloga za unapređenje položaja žena.

Srpska stranka slobode i pravde (SSP): Nema poseban odeljak. Naglašava poštovanje različitosti i ljudskih prava bez obzira na brojne karakteristike, pa tako i pol i rod. Garantuje „posebnu zaštitu trudnica i porodilja”.

Narodni pokret Srbije (NPS): Nema poseban odeljak. Spominje povećanje broja umrlih žena na porođaju bez navođenja izvora ove informacije, ali i rešenja tog problema. Zalaže se za nacionalne penzije za majke više od četvoro dece, kao i podršku ženama na selu i u biznisu – u kontekstu zaštite porodice i omogućavanja rađanja dece.

Zeleno-levi front (ZLF): Ima poseban odeljak o rodnoj ravnopravnosti. Osim reproduktivnog zdravlja, jedini ističe „reproduktivni izbor” žene. Zalaže se za borbu protiv seksualnog nasilja i unapređenje mehanizama i rada institucija u zaštiti žrtava, kao i zaštitu prava LGBTQ+ zajednice, te ravnopravnost žena u svim oblastima.

Socijalistička partija Srbije (SPS): Ima poseban odeljak o ravnopravnosti žena i muškaraca, gde ističe njihovo izjednačavanje u svim oblastima života i rada.

Jedinstvena Srbija: Govori o ženama kroz zalaganje za zakonsko izjednačavanje prava majki na selu i u gradu, i unapređenje prava žena za borbu protiv „bele kuge”.

Dveri: Fokusiraju se na zaštitu porodice, značaj ženskog zdravlja u tom kontekstu, unapređenje položaja žena na selu, radna prava žena i borbu protiv porodičnog i seksualnog nasilja.

Zavetnici:  Nemaju zaseban odeljak o ženskim pravima, ali u delu o zdravstvu navode netačan podatak o broju abortusa u Srbiji, ističući potrebu za podsticanjem mladih na osnivanje porodica.

Osim onih oko majčinstva, brojni drugi problemi žena za većinu partija ostaju nevidljivi.

Zorana Antonijević kaže da bi političke partije trebalo da se bave i ubistvima žena, tj. uvođenjem femicida kao zasebnog krivičnog dela:

„To je važno jer tako kaznena politika za ovo krivično delo može biti jača.”

O kriminalizaciji femicida i drugim načinima koji bi doprineli sistemskom rešavanju ubistava žena Tampon zona je već pisala.

Naša sagovornica ističe da se treba zalagati i za promene krivičnog zakonika, u skladu sa Istanbulskom konvencijom koju je Srbija ratifikovala, tako da se uvedu različita krivična dela koja se tiču nasilja prema ženama koja nisu regulisana zakonom ili promene ona koja su regulisana na pogrešan način.

„Da bi u Srbiji krivično delo bilo kvalifikovano kao silovanje, prema sadašnjem zakonu potrebno je da se žrtva aktivno brani. Znamo da je moguće pomoću raznih droga omamiti žrtvu tako da ne pruža otpor. Ženske organizacije se godinama zalažu za tu promenu zakona, a trebalo bi i partije.”

Antonijević misli da bi kandidati mogli više da se zalažu i za ulaganje u obrazovanje, jer postoji rodni jaz, tj. manjak žena u STEM naukama (Science, technology, engineering, and mathematics / Nauka, tehnologija, inženjering i matematika).

„Trebalo bi u tom smislu unaprediti obrazovanje, omogućiti stipendiranje i ohrabrivanje devojaka da uđu u te nauke, tamo ostanu i da nalaze poslove koji su visoko plaćeni.”

Političarke važne za promene, ali im fali feminističko znanje

Kada je reč o zagovaranju rada na ženskim pravima, političarke mogu imati najveći uticaj kada su u samim institucijama.

Da bi se neka promena desila, potrebno je da se na određenom mestu, u određenom momentu nađe prava osoba koja ima hrabrost i profesionalni i lični integritet da nešto promeni – sve zavisi od ličnog entuzijazma, kaže Antonijević.

Često se političke partije navode kao glavna prepreka učešću žena u zagovaranju rada na ženskim pravima, te je važna „demokratizacija partija”.

I Lilijana Čičkarić, naučna savetnica Instituta društvenih nauka, smatra da su političke partije glavne da se u parlamentu stvori klima koja će biti u korist žena i da parlament postane rodno senzibilisan.

Ona je na konferenciji BeFem-a o feminisitčkoj spoljnoj politici rekla da je važno da imamo veliki broj žena u politici, ali da je u radu sa njima primetila da su njihove kompetencije i znanja još uvek na niskom nivou.

„Kada uđu u politiku žene dobijaju vrlo složenu ulogu, jer izlaze kao predstavnice svoje partije, a ujedno i predstavnice polovine biračkog tela, tj. žena. Tako se dešava da žene ne glasaju za ženske interese, ne rade na problemima koje se vezuju za žene i njihove živote, već idu varijantom političke lojalnosti”, rekla je Čičkarić i dodala:

„To se događa, pre svega, jer velika većina žena u politici nema tu vrstu feminističke pozadine. Problem je što se mali broj žena iz feminističkog domena angažuje institucinalno i politički.”