Pronaći balans: Odnos prema telu nakon praznika

Piše: Danica Đokić

Supica. Meze. Pa sarma i pečenje. Neizostavna ruska salata. Tu su i kolači – medenjaci, vanilice, čokoladne kuglice. Pre obroka rakijica da prostruji krv. Tokom obroka neki gazirani sok. Vino ili pivo. Čips, smoki, čokolade – odlično idu i uz otključane filmske kanale, Žikinu dinastiju ili milionito gledanje Love actually.

I tako oni koji to mogu, praznične dane provode uz obilje hrane.

A onda, nakon praznika, iz medija i sa društvenih mreža krenu da zaskaču saveti kako da brzo skinete kilograme koje ste nabacili i ponude različitih proizvoda za detoksikaciju organizma i programi napornih treninga na kojima ćete sve sagoreti, iako te ponude niste tražili.

„Nezadovoljstvo telom se lako unovčava”

„Nezadovoljstvo sopstvenim izgledom i osećaj krivice se lako unovčavaju. A kad se pare najlakše troše? Pa za praznike”, kaže novinarka i sociološkinja Hristina Cvetinčanin Knežević, autorka Instagram profila Feminizam iz teretane.

Hristina je početkom januara podelila na ovom profilu objavu o krivici koju neki osećaju nakon „prazničnog uživanja u preukusnoj hrani”, gde je istakla da je ta krivica „generator profita za razne neetične prevarante”.

Pod tim je, kaže za Tampon zonu, mislila na tzv. influenserke i fitfluenserke, koje zarađuju prodajući proizvode, a ne ističu da je reč o plaćenoj reklami:

„Kod fitfluenserki će to često biti programi treninga, ishrane ili detoks ture i režimi, dok će influenserke prodavati tuđe proizvode, kroz svoje ’preporuke’.”

U moru informacija, teško je razabrati naučnu istinu od senzacionalističkih neproverenih izjava, kaže nutricionistkinja Tanja Oladžija u vezi sa štetnim savetima o ishrani i dijetama na koje se može naići na mrežama i u medijima nakon praznika:

„No, i bez nutricionističkog znanja, lako ćemo prepoznati svaki ekstreman, isključujući pristup, svaku izjavu koja strogo zabranjuje neku hranu ili na drugoj strani daje preveliku moć samo jednoj namirnici – i takve pristupe označiti kao beskorisne.”

Tanja kaže da ne postoji „magična pilula”, a da se zdrava ishrana „svodi na raznovrsnost, umerenost i okretanje što manje procesuiranoj hrani, uz praćenje svojih jedinstvenih potreba”.

Za detoksikaciju tela je odgovorna naša jetra, te „nikakvi sokovi i izgladnjivanja ne mogu to obaviti umesto nje”, ističe ona i dodaje:

„Izgladnjivanje će dodatno namučiti telo. Krugovi preterivanja sa hranom i ekstremno niskih unosa hrane su najodgovorniji za disbalans insulina i šećera. A još negativno utiču na psihološko zdravlje i faktor su rizika za poremećaje ishrane.”

„Odnos prema telu i hrani se gradi cele godine”

Praznici nisu uzrok poremećaja ishrane, ali predstavljaju izazov onima koji imaju problematičan odnos prema ishrani i telu, kaže za Tampon zonu Dunja Stojković, sertifikovana transakciona analitičarka i master kliničke psihologije.

Ona objašnjava da je za našu kulturu karakteristično i to da se, posebno na porodičnim i drugim okupljanjima tokom praznika, ne treba suzdržavati od hrane. Nje u to vreme ima više nego što je potrebno, pa smo „skloni da preterujemo”.

S druge strane je problem što nakon praznika ljudi razmišljaju kako su „sad preterali, treba da smanje, da se isčiste” – „što upravo opisuje poremećaje ishrane – da ljudi preteruju, a onda se uskraćuju na ovaj ili onaj način”, dodaje Stojković.

Sa njom se slaže i Tanja Oladžija, koja kaže da hranu ne treba deliti na dozvoljenu i nedozvoljenu, pošto ljudi „imaju poriv da se okreću ’nedozvoljenom’, a da potom osećaju krivicu zbog toga”.

Odnos prema hrani i telu gradimo čitave godine i, kada se uspostavi, balans ne bi trebalo da zavisi od praznika i bogate praznične trpeze. Kada oko nas nije „nedozvoljena” hrana, nećemo se prejedati za praznike, jer smo svesni da u toj hrani možemo uživati i drugom prilikom, smatra Tanja.

„Uživanje u namirnicama je privilegija”

Uz krivicu zbog uživanja dolazi i „satanizovanje određenih namirnica kako bismo jele i kupovale nove ’supernamirnice’ ili one stare, ali prerađene i brendirane kao niskomasne, niskokalorične ili bez šećera, kaže Hristina Cvetinčanin Knežević:

„Nekada su u trendu bile različite dijete, a danas se smenjuje isto to, ali sa mašnicom zdravlja kao ’režim ishrane’. Istina je da, ako smo zdrave, možemo jesti sve u razumnim količinama, jer je definicija zdravlja – balans. Uživanje u svim namirnicama, bez straha od toga kako će tvoje telo na njih reagovati, jeste privilegija.”

Ipak, postoje zdravstveni problemi koji ograničavaju uživanje u određenim namirnicama, što za one koji ih imaju na prazničnim okupljanjima može biti veliki izazov.

Ako je tako, onda su toga verovatno svesni i porodica i prijatelji te osobe, koji će se potruditi da na prazničnoj trpezi bar deo posluženja može da konzumira i ona, kaže Tanja Oladžija:

„Na kraju, iako je zajedničko obedovanje važan deo naše tradicije, treba se podsetiti da je poenta praznične trpeze okupljanje dragih ljudi, a ne sama hrana.”

„Prihvatiti svoje telo u prirodnom obliku”

Žene koja gledamo na društvenim mrežama i čiji izgled sebi postavljamo kao cilj, ne daju realnu sliku o svom izgledu, kaže Hristina Cvetinčanin Knežević. Prema njenom mišljenju, svako treba da prihvati sebe i svoje telo u svom prirodnom obliku:

„Nemam ništa protiv toga da težimo svom genetskom maksimumu, ali samo kada svoje mentalno i fizičko zdravlje stavimo na prvo mesto. Treba da se edukujemo,skinemo ružičaste naočare i prestanemo da se poredimo sa drugim ženama.”

Ona kaže da je važno da shvatimo da su ekstremna mršavost ili ekstremna gojaznost ozbiljan zdravstveni problem, „što potvrđuje i činjenica da sve više bivših fitfluenserki i bivših fitnes modela danas govori o tome kako nisu imale menstrualni ciklus godinama, i kakve je posledice njihov način života imao po njihovo fizičko i mentalno zdravlje”.

„Vratiti kontakt sa svojim telom”

Dunja Stojković navodi da je pitanje kako da izbegnemo osećaj krivice i otrgnemo se pritisku da treba da „popravimo svoje telo”, mnogo kompleksno, zahteva duboki terapijski rad i nema odgovor primenljiv za sve:

„Cilj je da oni koji imaju problematičan odnos sa hranom polako uspostavljaju kontakt sa svojim telom, jer je on negde izgubljen. Naše telo nama šalje signal šta nam je potrebno i ako se ja stalno prejedam ili sam na dijetama, izgubila sam kontakt sa svojim telom i konstantno mu dajem ili previše ili premalo.”

Potrebno je, kaže, otkriti zašto se prekinuo dobar odnos sa telom i ponovo ga uspostaviti, jer tada svi spoljašnji pritisci – iz medija, sa društvenih mreža – gube moć.

Žena koja se dobro odnosi prema svom telu, prema ishrani se ne odnosi kritički u stilu „kako si smela, sad ćeš biti debela”, već se pita šta njoj i njenom telu prija – zaključuje Dunja Stojković.