Žene i kvizovi: Dobronamerni seksizam je seksizam

Piše: Danica Đokić

„Volim da vidim damu prekoputa sebe”, „Uvek nam je žao kada izbacujemo žene iz kvizova…” – samo su neke fraze koje su navele četiri studentkinje psihologije da sistematski i utemeljeno urade istraživanje o ophođenju prema ženama u kvizovima.

U tom istraživanju Ivana Milenković, Nevena Mijailović, Lara Perić, Neda Bralović otkrile su zanimljive razlike u pristupu muškim i ženskim takmičarima domaćeg kviza – od ponuda koje dobijaju do načina na koje im se obraćaju.

Kviz Potera izabrale su jer je tu „najjasnije iskazan stav prema takmičarima u vidu suma koje im se nude, a mnogi su primetili da žene dobijaju neopravdano povoljnije sume”.

U ovom kvizu prvo se takmičari i takmičarke pojedinačno bore da osvoje što veću sumu novca, odgovarajući tokom 60 sekundi na brza pitanja. Nakon toga, sureću se sa tzv. tragačem ili tragačicom.

Cilj ovog istraživanja bio je da se pokaže da postoji različit tretman muškaraca i žena u kvizovima.

„Pretpostavljamo da se ta razlika ispoljava kroz određene rodne stereotipe, konkretno da žene manje pristupaju takmičenjima i da se lošije snalaze u tom okruženju”, kažu koautorke za Tampon zonu.

Prvo što su uočile je razlika u toku same igre – ponude koje od tragača dobijaju su značajno nepredvidljivije kada igraju muškarci, što kviz čini zanimljivijim.

Primer: kada muškarac osvoji 70 hiljada dinara, ne znamo da li će mu tragač kao nižu sumu ponuditi samo 20, 10 ili 5 hiljada. S druge strane, ženama bi za tu osvojenu sumu kao nižu ponudili 30 hiljada, bez većih odstupanja.

Drugi bitan zaključak je, kažu koautorke, „obraćanje takmičarkama koje se značajno razlikuje u odnosu na njihove saigrače. Naime, naglašavanje roda je učestalije za žene, što se čini bez konkretnog razloga. U ovom slučaju, takmičari se uzimaju kao standard, dok su takmičarke nekakav izuzetak”.

Seksizam maskiran u džentlmenski čin

Tokom istraživanja, koautorke su uočile i pojavu benevolentnog seksizma, koji se najlakše može objasniti kao – dobronamerni seksizam.

„Benevolentni seksizam se odnosi na sklop stavova i ponašanja prema ženama koji su ukorenjeni u stereotipima, ali su pozitivnog tona i tipično viđeni kao prosocijalni. On često polazi iz dobre namere, pa ljudi nisu svesni da je to i dalje – seksizam. Mi smatramo da u kvizu on potiče iz ideje o osnaživanju žena, ali da upravo može imati suprotan efekat”, objašnjavaju sagovornice Tampon zone.

Primećena je i razlika u obraćanju muškarcima i ženama koji učestvuju kvizu:  takmičarke su bile češće ohrabrivane nego takmičari, tačnije, češće su im upućivani izrazi poput: „Hajmo sad hrabro napred”, „Imali ste baš nezgodna pitanja, bili ste pod pritiskom”…

„Ovakvo obraćanje doprinosi stvaranju slike o ženama kao grupi kojoj je potrebna dodatna pomoć i bodrenje.”

Stereotipi o ženama

Kvizovi su samo jedna oblast gde se mogu primetiti obrasci benevolentnog seksizma, a njegovo promovisanje na javnom servisu – zbog dostupnosti velikom broju ljudi – legitimizuje takvu praksu i u drugim sferama, gde su žene manje zastupljene, kažu naše sagovornice.

„Smatra se da su žene manje kompetitivne, ili da su određene teme muške ili ženske. Na primer, prirodne nauke, politika, sport se smatraju temama u kojima se muškarci bolje snalaze, dok su moda i društveno-humanističke nauke ‘rezervisane’ za žene.”

Kao primer navode epizodu u kojoj je bilo pitanje u vezi sa brendom cipela, za koje se podrazumevalo da takmičarka zna odgovor samo zato što je žena.

Koautorke kažu i da njihov cilj nije da se ljudi plaše šta će reći ženama, jer ih mogu uvrediti, već da ukažu na suptilne razlike u ponašanju, koje mogu značajno uticati na određene osobe ili kako se gleda na određene društvene grupe, čime se doprinosi stereotipizaciji.

„Postoji fenomen pretnja stereotipom – kada se osoba nađe u okruženju u kom primećuje da drugi ljudi imaju određene implicitne pretpostavke. Npr. kada žena u kvizu primeti da ljudi očekuju da neće imati dobar uspeh. Osoba tada oseća pretnju i strah da će potvrditi te stereotipe, što može uticati na njen učinak.”

Studentkinje psihologije kažu da u tim situacijama osobe mogu početi i da se ponašaju u skladu sa tim pretpostavkama, iako bi se drugačije ponašale da ih u tom okruženju nije bilo.

One su primetile i da „žene koje uspevaju da ‘pobegnu’ od tragača, zapravo, češće biraju niže sume, iako nemamo nikakvog razloga da verujemo da bi njihovo znanje bilo manje od muških saigrača”.

Ono što je važno, ističu, jeste da za sve ove primećene seksističke obrasce nisu odgovorne „loše osobine zaposlenih u Poteri”, čije likove i dela cene, već da se ona mogu primetiti svuda.

„Želimo da podstaknemo ljude da preispituju kako suptilne promene u ophođenju mogu uticati na druge ljude. U budućnosti bi trebalo i druge kvizove podvrgnuti istraživanjima, kao i proveriti šta bi se desilo sa uspehom takmičara ukoliko se ove razlike u ponašanju svedu na minimum.”

Ivana Milenković, Nevena Mijailović, Lara Perić, Neda Bralović  kažu da je istraživanje o ophođenju prema ženama u Poteri rađeno kao predispitna obaveza na predmetu Socijalna percepcija i interakcija.

„Rad je kasnije izložen u vidu postera na naučnom skupu na našem fakultetu – Empirijska istraživanja u psihologiji (EIP). Ceo rad nije javno objavljen, ali jeste rezime u Knjizi rezimea za EIP na 103. strani.”