Novi početak za LGBT zajednicu u Nišu

Dušanova ulica, jedna je od najpoznatijih niških ulica, značajna je po mnogo čemu, ali retko kome je poznata njena važnost za LGBT zajednicu u ovom gradu. Od prvih neformalnih okupljanja u kafiću, preko prvog zvaničnog prostora za LGBT zajednicu, sve do osipanja zajednice, ova ulica  bila je važna prekretnica za izgradnju kvir pokreta.

Do sada, pripadnici i pripadnice LGBT zajednice nisu mogli Dušanovom ulicom da prošetaju slobodno. Morali su da kriju svoju ljubav u kasnonoćnim viđanjima, da svoj identitet drže “u ormaru” i da se stope u opšte prihvaćenu heteronormativnost. Koren problema, prema rečima našeg sagovornika L.Đ. iz Niša, leži u tome da nije postojala nijedna organizacija koja bi zajednicu izvela u javnost.

“LGBT „zajednica“ nije imala mogućnost za razvoj samog zajedništva, što je stvaralo sve veću tenziju oko samih tema jer je razgovor o njima manje normalizovan, a pripadnici LGBT zajednice nisu imali prostor za okupljanje i upoznavanje koje bi im pružilo normalna iskustva u romantičnom polju, kao i razvijanje novih prijateljstava sa istomišljenicima” objašnjava naš sagovornik, čija potreba za anonimnošću ukazuje na nepoverenje koje kvir ljudi imaju prema svojoj lokalnoj zajednici.

Fotografija sa Izložbe u okviru Prve nedelje ponosa u Nišu, 2017. godine

Nova organizacija – važna prekretnica

Kolektiv plus je novonastala organizacija koja okuplja LGBT zajednicu u Nišu. Trenutno nju čini petoro mladih ljudi koji žele svoj rad da posvete izgradnji same zajednice. O tome smo pričali sa Aleksom Nikolićem, jednim od osnivača. .

“Nastali smo kao neformalna grupa uz pomoć grupe Izađi iz Novog Sada, koja je i zaslužna što mi danas postojimo kao organizacija. Na jednom neformalnom druženju smo shvatili da ništa ne možemo da prepustimo Beogradu i Novom Sadu da rade umesto nas, već da moraju lokalni članovi i članice zajednice da se uključe”, objašnjava Nikolić.

Osluškivanjem potreba kroz ankete i neformalne razgovore sa pripadnicima zajednice, došli su na ideju da pokrenu projekat – “Ja + ti = mi” kojim žele da povežu kvir osobe i saveznike i time stvore podržavajuću atmosferu na lokalu.

Autor fotografije: Ivan Dinić, Niška nedelja ponosa 2017.

Pred pokretanje ove važne tačke okupljanja za LGBT mlade u Nišu, Aleksa Nikolić podelio je i neke svoje strahove sa nama, među kojima je najnaglašeniji, naravno onaj vezan za bezbednost.

“Mi smo se najpre bojali za našu bezbednost, ne mislim samo na našu, već i za bezbednost šire zajednice koja će se ukljutiti u naš rad. Naravno, uz pomoć pripadnika MUP-a i oficirke za saradnju sa LGBT zajednicom dobili smo neki vid garancije da ćemo biti pokriveni bezbednosno u smislu naše lične bezbednosti, bezbednosti učesnika na našim događajima i ljudi koji će nas posećivati u budućnosti.”

Nikolić je, poput mnogih gej ljudi, i ranije bio meta nasilnika. Prvi put 2023. godine, a po drugi put pre nekoliko meseci.

Autor fotografije: Ivan Dinić, Niška nedelja ponosa 2017.

“Oba slučaja su prijavljene policiji, međutim ni u jednom slučaju policija i tužilaštvo nisu identifikovali osobe koje su me napale,” priča on.

Zaštita bezbednosti jeste jedan od osnovnih ciljeva zbog kojih je ova organizacija pokrenuta. Kako bi pomogli mlađim pripadnicima zajednice, Kolektiv plus će organizovati radionice sa 10ak profesora i učenika srednjih škola.

“Osam boja – sigurna škola je projekat sa kojim želimo da kreiramo priručnik o zabrani diskriminacije i o postupanju u slučajevima kada učenik prijavi diskriminaciju u srednjoj školi na osnovu svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Taj priručnik će biti i edukativnog karaktera, a naravno, pored toga će sadržati neke smernice kako prepoznati diskriminaciju i kako reagovati i još drugih saveta koji će značiti mladim ljudima”, objašnjavaju iz organizacije.

Pokretanje ove organizacije predstavlja značajnu prekretnicu za zajednicu koja se do sada suočila sa mnogo izazova. Od početka 2000ih i začetaka “Prajda” u Srbiji, pa sve do skoro održanog prajd karavanu u Nišu i brojnom negodovanju koje je pratilo taj događaj.

Kako je izgledala LGBT zajednica ranije?

Ukoliko se vratimo dvadesetak godina unazad, u davnu 2002. godinu, videćemo jednu aktivnu entuzijastičnu zajednicu LGBT osoba. Jednu od prvih na jugu. Svoju zahvalnost za podršku niški aktivisti duguju organizacijama Labris, Centru za devojke i Trag fondaciji na pokretanju tada prvog Centra za promociju i unapređenje LGBT ljudskih prava i queer kulture – Lambda. Razgovarali smo sa jednom od aktivistkinja ovog centra Ivanom Čvorović, inače psihološkinjom u tom periodu zaduženom za savetovalište koje je Lambda pokrenula.

Kako su okolnosti bile drugačije, samim tim i kvir ljudi imali su više slobode da svoj identitet pokazuju, jer je iza njih stajala zajednica koja im je pružala kako emotivnu, tako i psihološku podršku. Međutim, kako Ivana Čvorović ističe, i tada je svaka druga kvir osoba bila izložena nekoj vrsti nasilja. A u periodu kada je zajednica bila najaktivnija, pojavile su se i priče o konverzivnim terapijama.

“Postojao je jedan gej par i roditelji jednog od momaka su za to saznali. Tada je krenula priča o konverzivnim terapijama i jednom psihijatru koji je lečio gej ljude kako bi postali strejt.”

Iako su neprijatnosti bile retke, pojavljivale su se u krajnje neobičnim oblicima. Pa je tako savet stanara u zgradi, gde je Lambda imala svoj prvi prostor, često umeo da uputi pitanja poput: “Znaju li tvoj roditelji šta vi radite unutra?” No zajednica je odolevala tim provokacijama i počela i da izlazi u javnost organizujući tada prve, i za sada jedine, LGBT žurke u Nišu.

.

“Oragnizovale smo, ja i još dve drugarice, tada žurke, specifično za LGBT zajednicu. To se znalo. I nije bilo nikakvih problema. Angažovale smo obezbeđenje, nije bilo policije”, objašnjava Čvorović.

Za ove žurke se u javnosti znalo, ali nikada nisu izazivale negativne reakcije. Sve do 2008. godine, kada se u istoj Dušanovoj ulici, nekada simbolu okupljanja i udruživanja zajednice, organizuje poslednja LGBT žurka u Nišu.

“Devojka koja je organizovala žurku obavestila je policiju, sa željom da nas zaštiti. Ali je policija tačno u ponoć upala u klub, legitimisala sve pristune. Oni su došli sa ciljem da vide koji su to pederi i lezbejke tu. I tada su uhapsili tri najglasnije aktivistkinje” kaže Čvorović.

Ovaj događaj dodatno je uzdrmao zajednicu, koja je prethodno već krenula da se osipa jer su energija i resursi bili preusmereni na pokretanje Lambde u Kragujevcu. Prema rečima aktivistkinje Ivane Čvorović, te godine zajednica se zvanično povlači.

“Svi smo prešli u naše stanove i naša četiri zida da se družimo”, ističe Čvorović.

Prva niška nedelja ponosa

Nakon gotovo decenije, 2016. godine javlja se inicijativa Kolektiv koju pokreće organizacija Ženski prostor.

“Tada se vratila neka nada da ćemo se okupiti kao pre, iako je mnogo aktivista i aktivistkinja napustilo Niš u potrazi za boljim životom”, ilustruje Čvorović.

Policija na terasi hotela Ambasador, Trg kralja Milana, Niš

Tada je ponovo pokrenuta psihosocijalna podrška za zajednicu, organizovali smo razna tematska druženja i zapravo je Prva nedelja ponosa u Nišu organizovana kao finale ovog projekta.

“Puno mladih ljudi se osnažilo da učestvuje u pripremama za taj događaj. U to vreme je i Labris pokrenuo mrežu poverenja u saradnji sa institucijama. Tada su postavljeni i oficiri za saradnju sa LGBT zajednicom.”

Te godine su i mnoge gradske institucije bile uključene u mrežu poverenja. Predstavnici gradskih vlasti su 2017. godine učestvovali u aktivnostima niške nedelje ponosa. Podršku su pružili i sto metara dugom šetnjom od Gradske kuće do Trga kralja Milana gde se niški “prajd” održavao.

Autor fotografije: Ivan Dinić, Niška nedelja ponosa 2017.

“Tog dana su bile prisutne ogromne snage policije. Ne mogu ni da objasnim koliko. Pun Ambasador (hotel) policije, pun plato Trga, puni parkovi u centru. Bilo je prestrašno, iako oni ništa nisu radili, samo su stajali”, kaže Čvorović.

Ljudi koji su se osmelili izašli su. A prema rečima naše sagovornice, bilo je i onih koji su krstovima i ikonama pokušali da oteraju “ponos” iz Niša.

“Ja sam tada zaista bila mnogo ponosna i radosna. I verujem da su se svi tako osećali. Iako smo verovatno bili uplašeni, nama je taj dan značio mnogo”, završava Čvorović.

Prva Nedelja ponosa u Nišu, aktivisti su prevezeni autobusom kako ne bi bii napadnuti, 2017.godina

Od 2017. godine, do nedavno održanog Prajd karavana, u Nišu nije bilo aktivnosti namenjenih LGBT populaciji. Sa dolaskom novih generacija aktivista i aktivistkinja, dolazi i nova energija. Upravo je osnivanje organizacije Kolektiv plus još jedan od dokaza da se u Nišu pejezaž duginih boja obnavlja, dok se aktivisti nadaju da će se ovaj put i održati.

Borba LGBT zajednice za svoje parče neba u Nišu traje gotovo 25 godina, a za to vreme potisnuti pripadnici zajednice svakodnevno ispaštaju, jer nemaju normalan život i ista prava kao i strejt ljudi.

“Želim da mogu da držim svog partnera za ruku dok šetamo ulicom i da me ne bude strah. Želim da ga poljubim u kafiću i da to ne bude propraćeno oštrim pogledima. Da mu kažem da ga volim i da to i naši roditelji razumeju. Želim da imam jednaka prava kao i ostali građani države u kojoj živim. I želim da i u Nišu imam mesto da se borim za to”, objašnjava L.Đ.

Kako od nedavno ovakvo mesto postoji, rodila se i nada da će ljubav u Nišu konačno biti slobodna.

Autor fotografije: Ivan Dinić, Niška nedelja ponosa 2017.