Pre nekoliko dana svedočili smo istorijskom spektaklu – neki uživo a neki preko linka na Youtube-u. Proces Peliko reditelja Mila Raua izveden je sa 30 glumaca i glumica i aktivista i aktivistkinja na sceni. U gerilskom samoorganizovanom izdanju ova predstava je bila višeznačno istorijska – revolucionarna zbog svoje teme i izvedbe, prekopptrebna kao čin otpora i manifest vraćanje kulture onima kojima pripada.
Kao i svake godine, fenomenalne fotografije napravila je Jelena Janković, naša poznata fotografkinja sa izgrađenim identitetom zbog kog se svake godine iznova dodatno radujemo festivalu. Ovoga puta pružila nam je jedinstvenu priliku da prigvirimo iza scene istorije o kojoj će se pričati, a koja nas je sve probudila i promenila. Neke od fotografija ikonično predstavljaju sve vrednosti ovogodišnjeg festivala: bunt, solidarnost i neodustajanje.
Kako i sama fotografkinja kaže, BITEF festival je temelj njenog vizuelnog i umetničkog odrastanja već 14 godina. Kroz njega je učila, rasla i razvijala svoje umetničko mišljenje, koje je potom prenosila u sve segmente svog rada u fotografiji. Naučila je da brani svoju slobodu i autorski rukopis i da prihvati cenu koju doslednost nosi.
“Jovan Ćirilov mi je preneo duboko razumevanje značaja i odgovornosti pozorišne fotografije, naučio me da ona nije samo dokument vremena, već prenošenje istorije. Današnjeg umetničkog direktora Miloša Lolića upoznala sam upravo na BITEF-u i pratila njegov rad kroz godine. Jovanova posvećenost i pažnja u radu učinili su da shvatimo koliko festival oblikuje profesionalni i lični razvoj, ali i koliko je važna odgovornost prema umetničkom kolektivu i publici. Danas kao programska direktora Srajevo foto festivala prenosim iskustva iz najbolje škole, samo umesto bine kao sredstvo koristim fotografiju” kaže Jelena za Tampon zonu.
Prokomentarisala je i fotografiju zagrljaja Milene Radulović i Vesne Trivalić koja će zasigurno ući u istoriju i biti naša politička uspomena. U odrazu na ogledalu, vidi se i sama autorka sa aparatom kao znak da ima nas koji vide, čuju i razumeju i koji će se boriti zajedno sa njima.
“Predstava je svedočanstvo stvarnog i stravičnog događaja i borbe žrtava nasilja koja menja percepciju žrtve. Ljudi poput Milene, Žižel i drugih koji istupe, nose ne samo teret i traumu kojima se iznova izlažu, već i ogromno osuđivanje i javnu pažnju koja ih tretira gotovo kao sadržaj rijaliti programa, ne razmišljajući koliko dodatne boli javnost nanosi žrtvama nasilja”, navodi ona.
BITEF ne staje nije samo marketinški naziv i ovim izdanjem dokazuje da kolektiv koji stoji iza festivala je stvarna snaga koja otvara teme o kojima moramo da razgovaramo. “U ponedeljak je Beograd bio najvažnije mesto za kulturu na evropskoj, sigurno, možda i svetskoj razini, imam osećaj da sa ovim NE izdanjem otvaramo novi čin Bitefa” zaključila je Jelena Janković.
