Hrabri ženski glasovi koji su obeležili 2023.

Probijanje nasilja kroz sve pore društva obeležilo je 2023. godinu u Srbiji.

Ova godina ostaće zapamćena po oduzetim životima. Po trenucima u kojima mnogima nije bilo do smeha i slavlja, a u kojima su se neki – oni važni, koji to ne bi smeli – ipak smejali i ipak slavili.

2023. pamtiće se i po topotu ujedinjenih koraka i odjeka ćutanja svih onih ljudi koji su iz nedelje u nedelju izlazili na ulice tražeći sprečavanje sveopšteg nasilja.

U tim zajedničkim ćutanjima, onda kada mnogi nisu znali ni šta, ni kako, ni kud – inspiracija su bili oni koji su glasno progovarali o nasilju na različitim nivoima: partnerskom, seksualnom, institucionalnom, političkom…

Tampon zona izdvojila je neke od važnih ženskih glasova koji su obeležili 2023. godinu.

Policajka koja hrabro nosi svoj poziv

Katarina Petrović je majorka policije iz Valjeva koja je javnosti omogućila uvid u policijski izveštaj u kom se navodi da je kum predsednika Srbije, pod dejstvom droge i alkohola, izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su povređene dve žene.

Nedugo nakon što je dostavila ovaj izveštaj opozicionoj poslanici Mariniki Tepić, zbog sumnje da je počinila krivično delo zloupotreba službenog položaja, Katarina je uhapšena. Posle građanskih protesta, puštena je iz pritvora.

Protiv nje je podignut optužni akt pred Višim tužilaštvom u Beogradu, potom je predmet prebačen u Valjevo. Postupak je počeo, a ona se od hapšenja nalazi pod suspenzijom u policiji.

O svemu tome, ali i hrabrosti da nakon svega nastavi da brani javni interes, Katarina je govorila za nedeljnik NIN.

Ona je i jedna od ovogodišnjih dobitnika nagrade „Vitez poziva” za savestan i profesionalan rad i ponašanje, koju dodeljuje organizacija Liga eksperata – LEX

Javna pobuna smenjenih tužiteljki

Tužiteljke Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović i Jasmina Paunović radile su u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. Prebačene su u drugo odeljenje i „skinute” sa predmeta na kojima su radile o malverzacijama i pranju novca u EPS-u. Prebačene su istog dana kada je uhapšeno šest osoba osumnjičenih da su oštetile to javno preduzeće za 7,5 miliona dolara.

„Tužiteljke Savović i Paunović su se javno pobunile i to je nezapamćen momenat u srpskom pravosuđu” – piše Vreme.

I njihov premeštaj u drugo odeljenja izazvalo je građanske proteste.

Izazvalo je i napade GONGO udruženja i narodnih poslanika, te nedostatak podrške institucija, ali i podrške kolega.

Zbog javnog progovaranja o razlozima zbog kojih su smenjene, tužiteljkama je Delegacija Evropske unije dodelila nagradu „Doprinos godine Evropi”. Bojana Savović dobitnica je i nagrade „Osvajanje slobode” Fondacije „Maja Maršićević Tasić” i priznanja „Hrabri glasovi” organizacije Crta.

Glasno o nereagovanju institucija

Nada Grujičić objavila je na društvenim mrežama slike modrica, lekarskih izveštaja o telesnim povredama, nasilničke poruke koje je dobijala…

Navela je i da je nasilje prijavila, ali i: da je njena prijava za nasilje u porodici odbačena jer Prvo osnovno javno tužilaštvo (PJT) nije imalo dokaza da je reč o vanbračnoj zajednici. Nakon prigovora advokata i rešenja Višeg javnog tužilaštva da je PJT donelo preuranjenu odluku i treba da razmotri druga krivična dela, PJT je nakon nastavka procesa ponovo odbacilo Nadinu prijavu jer je psihijatrijsko veštačenje pokazalo da ona „nema trajne psihičke posledice”.

„Želim da javnost zna da ako ne može da se dokaže da ste živeli zajedno, a činjenica je da ste trpeli nasilje, da je zapravo dozvoljeno da vas partner maltretira, čupa za kosu, hvata za vrat, preti vam, omalovažava vas, pljuje, pribija uz zid, ostavlja vam kao  uspomenu masnice na oku ili po telu, ’kažnjava vas’, jer zapravo to nije krivično delo za koje se odgovara”, napisala je Nada, upitavši da li će dobiti svoju pravdu.

Glumice korak bliže kraju mučnog procesa

Glumica Milena Radulović završila je svoje svedočenje u procesu koji se vodi protiv vlasnika privatne škole glume Miroslava Aleksića, okrivljenog za više krivičnih dela silovanja i nedozvoljenih polnih radnji.

Tokom svedočenja, Milena je bila izložena podsmehu i brojnim neumesnim pitanjima i komentarima advokata odbrane. Nakon ročišta i brojnim medijskim izveštajima u kojima su iznošeni detalji njenog svedočenja, koji nisu u interesu javnosti i kojima se ne štiti njeno dostajanstvo.

Milena je za TV K1, nakon svedočenja, rekla da je uradila „sve što je mogla, kao i pre tri godine”, kada je javno progovorila o ovom slučaju, i izrazila nadu da se proces bliži kraju.

O tome kako je žena svedena na to da se brani pred sudom, medijima i javnošću, jer je prijavila nasilje, kao i o tome kako sud može da zaštiti žene koje svedoče o nasilju, na primeru slučaja Milene Radulović – Tampon zona je već pisala.

Milena je ove godine i gostovala u Tampon zoni, govoreći  o svom radu, profesiji, ali i procesu isceljenja, slobodi, solidarnosti, te toksičnosti današnjih medija.

Važne istraživačke priče

Otkad je pre nekoliko godina pokrenut talas progovaranja o seksualnom zlostavljanju u javnosti i medijima, novinarke ne prestaju da budu saveznice svih žena u borbi protiv nasilja.

I 2023. objavljeno je mnogo važnih priča koje se tiču nasilja prema ženama, obrađenih iz različitih uglova. Dve važne istraživačke priče objavljene su na portalima Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) i Balkanske istraživačke mreže (BIRN).

Priča „Femicid u Srbiji: Zločin i manje kazne”, čije su autorke novinarke CINS-a Teodora Ćurčić i Jovana Tomić, pokazala nam je šta se dešava nakon što muškarac ubije ženu u Srbiji – kako se završavaju procesi za femicide i kako se država odnosi prema kažnjavanju ubica.

Teodora i Jovana morale su da prikupe, pročitaju, a potom i analiziraju hiljade strana sudskih dokumenata. Njihovo istraživanje pokazalo je da u više od polovine slučajeva ubistava žena bude označeno kao lako, a ne teško ubistvo, što znači da izvršilac bude kažnjen manjom kaznom.

Za ovaj tekst, novinarke CINS-a dobile su prvu nagradu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i OEBS-a u kategoriji onlajn medija, o čemu je Tampon zona već pisala.

Anđela Milivojević uradila je ove godine važnu istraživačku priču o osvetničkoj pornografiji „’Bila sam nemoćna’: Ispovesti žena i devojaka širom Srbije o užasnim posledicama osvetničke pornografije”, koju je objavio BIRN. Ona je u okviru ovog istraživanja dala glas ženama koje su prošle kroz ovu vrstu nasilja, ali i razotkrila postojanje više Telegram grupa u kojima desetine hiljada ljudi svakodnevno deli intimne slike žena – bez njihovog pristanka i znanja.

O procesu istraživanja, ulasku na „domaće tržište” zatvorenih Telegram grupa u kojima se deli osvetnička pornografija, ali i posledicama ovog oblika nasilja govorila je za Tampon zonu.

Novinarka koja je otkrila kako vlast kupuje glasove

Krajem godine, nedugo pre zakazanih parlamentarnih i lokalnih izbora, CINS je objavio još jednu važnu priču – o kol centru vladajuće Srpske napredne stranke u kom se odvijala nelegalna kupovina glasova građana i građanki.

Zasluge za ovu priču, koja je glasno odjeknula u javnosti i dokazala ono što su, kako pišu na društvenim mrežama, mnogi znali, ali nisu imali dokaze nosi, pre svih, novinarka Ivana Milosavljević.

Ona je ta koja je, da bi uspešno uradila ovu priču, morala da ugasi sve profile na društvenim mrežama, ukloni svoje podatke sa sajta i mreža CINS-a, da o radu na priči ne govori ni svojoj porodici ni kolegama u redakciji…

O procesu rada i izazovima kroz koje je prošla, Ivana je govorila za portal Cenzolovka.

Zbog priče o kol centru i kupovini glasova, a po prijavi organizacije Transparentnost Srbija, Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula je postupak protiv SNS-a.

Mlade žene koje inspirišu

Da će žene na kraju spasiti sve(t) uveravaju nas i one mlade, koje su glasne, inspirativne i koje ne odustaju od želje za promenom.

Visoki komesarijat za ljudska prava Ujedinjenih Nacija (OHCHR), Amnesty International i Sokka Gakkai International proglasili su aktivistkinju iz Vranja Dejanu Deksi Stošić za jednu od sedam najinspirativnijih edukatorki o ljudskim pravima na svetu.

U sklopu nagrade ona je na UN konferenciji Human Rights 75 govorila o rodno zasnovanom nasilju u Srbiji i položaju mladih.

A o položaju mladih i potrebi za promenom glasno govori još jedna aktivistkinja iz Vranja, studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu Emilija Milenković.

Emiliju možete videti u prvim redovima na protestima koji se ove godine sve češće organizuju u Beogradu. Istakla se kao jedna od organizatorki neformalne grupe „Studenti protiv nasilja”.

O protestima, političnosti i apolitičnosti i tome kako danas doživljavamo mlade, a kako se oni zaista osećaju, Emilija je govorila za Tampon zonu.

30 godina na strani žena

Autonomni ženski centar, organizacija koja je decenijama podrška ženama i pruža im pomoć u borbi protiv nasilja i borbi za svoja prava, ove godine obeležio je 30 godina postojanja.

O istoriji AŽC-a, ciljevima i misiji, SOS telefonu, anegdotama, izazovima i tome kako su dosad pomogle više od 30.000 žena – za Tampon zonu su govorile Bobana Macanović i Dragana Vujinović koje u AŽC-u rade više od dve decenije. Ceo razgovor sa njima možete pročitati ovde.

U junu ove godine, ilustratorka Andrijana Vešović Zombijana održala je izložbu i prodaju svojih radova, čija je tema „žena – od šnale pa do ženskih prava“. Licitacijom radova prikupljeno je ukupno 287.125 dinara, a sav prihod doniran je AŽC-u za potrebe žena koje im se obraćaju – hranu, higijenu, troškove lečenja i druge troškove koje žene ne mogu izmiriti same kada se nađu u situaciji nasilja, rekla je Andrijana.

Izvor: Autonomni ženski centar

Glasno progovoriti o problemima i suprotstaviti se nasilju, sistemu, korupciji, ove godine u Srbiji bilo je možda i teže nego ikad.

Katarina Petrović, Bojana Savović, Jasmina Paunović, Nada Grujičić, Milena Radulović, Teodora Ćurčić i Jovana Tomić, Anđela Milivojević, Ivana Milosavljević, Dejana Deksi Stošić, Emilija Milenković, aktivistkinje AŽC-a, Andrijana Vešović – samo su neke žene koje su ove godine pokazale da nam hrabrosti za promene ne manjka.

Njihova odvažnost da glasno govore o problemima inspiracija je i podsticaj svima koji se bore za pravdu, ravnopravnost i bolji svet.

Srećne smo što smo sa mnogima od njih razgovarale u podkastu ili na našem blogu i što smo saveznice u istoj borbi.

Zahvalne smo i njima i svima vama koje nas pratite i verujete u ono što radimo. I naredne godine ostaćemo siguran prostor za žene i megafon za njihove glasove.

Izvori: Tampon zona, NIN, Danas, Vreme, Direktno.rs, K1, CINS, Cenzolovka